Словенско порекло града на Елби

Ни тмурно небо ни јак ветар на измаку зиме не могу да умање лепоту Дрездена, који је обележио историју Саксоније, једне од 16 савезних држава Немачке. Само име овог више од девет векова старог места потиче од старословенске речи „дреждани” која је означавала народ из речне шуме, односно мочваре. Његово словенско порекло сачувано је до нашег доба у појединим називима делова Дрездена, попут предграђа Блажевић и Пилнић.

Фиренца на Елби, како називају овај град познат по здањима ствараним највише у барокном стилу, дом је готово 600.000 становника. Свакодневно из само двадесетак километара удаљене Чешке, али и из свих праваца Немачке, у њега стижу стотине туриста, а по правилу обилазак почињу из старог језгра Дрездена. И док их водичи упознају с историјом града који датира из 12. и 13. века, многи посетиоци фасцинирано гледају монументалне грађевине сазидане углавном од камена, које се простиру дуж јужне обале Елбе.

Брилова тераса

С Брилове терасе, једне од знаменитости и туристичких атракција овог места, пружа се прелеп поглед на Елбу, као и северну обалу реке и Августов мост, преко којег се долази до споменика овом владару из 18. столећа.

На самој тераси, која с једне стране води у велики парк, а с друге на плато где је подигнут дворац, налазе се музеј и Академија уметности с огромном стакленом куполом на врху. Великим степеништем стиже се до дела дворца који је мостићем спојен с дрезденском катедралом. Она је подигнута у време Августа Јаког Ветина, пошто је прихватио католичанство. У крипти цркве, посебно чувано, налази се срце овог владара, док је његово тело сахрањено у Кракову.

Предања кажу да је мостић којим су били повезани катедрала и дворац Август најчешће користио приликом побуна, кад је трг био преплављен народом, да би безбедно одлазио у цркву да се моли.

На зиду с друге стране дворца пажњу посетилаца привлачи више од 10 метара дугачак мурал посвећен владарима Немачке до почетка прошлог столећа. Састављен је од порцеланских плочица направљених у Мајсену, градићу удаљеном неколико десетина километара, познатом као прво место у Европи где се производио порцелан.

Само стотинак метара од Брилове терасе налази се велелепно здање палате Цвингер, једно од главних обележја барокног доба у Немачкој. Некада је била место најразличитијих дешавања, од учењачких скупова до циркуских представа, а у њој су чувани и вредни предмети од порцелана настали у Мајсену.

Поред палате је Земпер опера, зграда саграђена крајем прве половине 19. века за чији настанак је заслужан архитекта Готфрид Земпер. Првобитно здање опере било је комбинација неколико градитељских стилова, пре свега барокног, али је 1869. године страдало у пожару. Манфред Земпер затим је пронашао пројекте свог оца и створио готово исту грађевину, која је отворена две године касније и у њој су прво изведена дела Вагнера и Штрауса.

Посматрајући велелепна здања у близини Брилове терасе приметићете да су фасаде на зидовима окренутим ка реци и прометним улицама знатно тамније од оних с друге стране. Упућени ову појаву тумаче влагом и загађењем, који утичу на то да одређени делови грађевина тамне брже од других.

Сплетом улица од Земпер опере стиже се до трга Нојмаркт, којим доминира Богородичина црква. Монументална грађевина саграђена је у 18. веку новцем становништва Дрездена, које је у то време било великом већином протестантско. Настала је након што је Август Јаки, уз помоћ богатства из ризнице династије Ветин, поред двора подигао католичку цркву.

Богородичина црква, баш као и већи део старог језгра овог немачког града, била је уништена у бомбардовању савезника у фебруару 1945. године. У послератном добу Дрезден је комплетно обновљен, а на месту грађевина барокног стила које су биле сравњене са земљом никла су идентична здања. Деценијама је, међутим, протестантска црква у самом срцу града била у рушевинама, а обновљена је тек 2005. године и то по угледу на здање које је некада улепшавало овај трг.

Када се од старог градског језгра крене ка ободима Дрездена, велика здања из доба барока и ренесансе уступају места зградама модерне архитектуре.

Паркови и пешачка зона

Наравно, туристе посебно привлачи пешачка зона, где су смештени тржни центри у којима се тискају посетиоци из најразличитијих крајева планете. Овде су и киосци брзе хране, ресторани у којима се нуде познате кобасице, један од главних немачких специјалитета, али и посластичарнице где можете пробати неке од чувених посластица ове земље.

Дрезден је, осим по историји, широм Старог континента познат и по обиљу зелених површина – чак више од 60 одсто града покривено је парковима и природним оазама. Био је четири године на Унесковој листи светске културне баштине, али је 2009. године скинут с ње због градње моста са четири траке преко реке. Ипак, то није умањило лепоту Фиренце на Елби.

Историјске чињенице

За оснивање и ширење Дрездена заслужна је династија Ветин, која је на власт дошла 1206. године. Највећи просперитет овај град на Елби доживео је у 17. и 18. столећу, а највише користи добијао је од трговине дрветом и вуном. Крајем 19. века био је познат као истраживачки центар. У другој половини 20. века био је трећи највећи град у тадашњој Источној Немачкој, после Берлина и Лајпцига, а потпуно је обновљен после уједињења две Немачке.

Миленијумска поплава

С Брилове терасе гледа се право на Елбу, око хиљаду километара дугу реку која протиче кроз неколико држава. Више пута у историји Дрезден је био на удару поплава, а једна од њих, названа миленијумска, задесила је житеље овог града 2002. године. Колике су биле њене размере можда најбоље илуструје податак да је вода стигла до поменуте терасе, која се налази девет метара изнад обале реке.