Споменик Бранку Пешићу испред хале „Пинки”

У јуну 2021. године Скупштина града усвојила је одлуку да споменик Бранку Пешићу, градоначелнику кога и данас памте генерације Београђана, буде постављен на Великом тргу у Земуну. Одлуку су прихватили и општина Земун, надлежни из града и Министарство културе и информисања. Ових дана појавио се нови предлог да уметничко дело познатог вајара Марка Крaтохвила посвећено Бранку Пешићу своје место нађе на тргу испред Спортског центра „Пинки”. Предлог је стигао од Клуба матичне културе Земуна.

– Крајем јануара, из медија смо сазнали да ће споменик омиљеном градоначелнику Београда Бранку Пешићу најкасније до краја ове године бити постављен на Великом тргу у Земуну. Ово је ваљда требало да буде својеврсни помен уочи 4. фебруара, када је пре 37 година прерано, у 64. години, преминуо наш познати Земунац и градоначелник. После ове објаве земунско јавно мњење се усталасало, а нама се јављају чланови са жељом да се нађе одговарајуће место за споменик Пешићу и да то буде амбијент 20, а не 18. века – кажу у Клубу матичне културе Земуна и истичу да су они годинама својим делима потврђивали јавно поштовање према угледном суграђанину.

– На тридесетогодишњицу од његове смрти издали смо књигу из пера Милоша Јевтића, са симболичним насловом „Подвизи Бранка Пешића”. Грађани Земуна су, у анкети коју је спровео Бранко Најхолд, хроничар Земуна, у сарадњи са нама, посебно истакли име Бранка Пешића међу 127 знаменитих земунских стваралаца 20. века, чија су имена исписана на најмлађој земунској знаменитости, на степеништу „Калварице”. Прошле године навршило се сто година од рођења Бранка Пешића, а ми смо у монографији „Отргнуто од заборава” посвећеној Клубу, део књиге посветили њему – кажу у овој земунској институцији.

Они сматрају да Велики трг није место где би требало поставити споменик Бранку Пешићу јер то најстарији земунски трг настао још у 18. веку који се сада користи као пијаца. Трг је, истичу, настао плански и окружен је здањима која сведоче о прошлим временима.

– С обзиром на наведен историјски развој, контекст и намену, сматрамо да постављање споменика некадашњем градоначелнику на Великом тргу није одговарајуће место које ће да репрезентује његов лик и дело. Простор не одражава време, особеност, природу и карактер делања Бранка Пешића (1922–1986). Велики трг везује се за 18. век, а ми желимо да се делатност Пешића представи у припадајућем 20 веку. Место постављања јавног споменика посвећеног нашем Земунцу мора бити временски, контекстуално и суштински у вези с његовим ликом и делом. Бранкова преокупација била је усмерена на развој престонице у привредном, саобраћајном, културном, спортском домену… Својим радом допринео је да се подигну многа данашња идентитетска обележја града, као што су мост „Газела”, Мостарска петља, Теразијски тунел, Музеј савремене уметности, Хала спортова на Новом Београду, СРЦ „25 мај”, „Пионир”, „Пинки”, 13 олимпијских базена… и 10.000 станова годишње, међу којима су били и станови солидарности за најсиромашнији слој суграђана. До данас су се одржале међународне културне манифестације попут БЕМУС-а, БИТЕФ-а, а оживела је Скадарлија, туристичка агенда главног града. Посебно је био познат по издашној подршци спорту и љубитељима спорта чији је поклоник и сам био – наводе у Клубу.

Међу бројним објектима који су у вези са временом и делатношћу Бранка Пешића свакако је и Дом спортова омладине и пионира „Пинки”, посвећен народном хероју Бошку Палковљевићу Пинкију, подигнут 1974. године, према пројекту архитекте Ивана Антића.

– Простор испред зграде Дома спортова омладине и пионира „Пинки” представља трг који на готово идеалан, суштински, сликовит, дескриптиван и надасве савремен начин презентује дело градоначелника. Он је временски у вези са епохом Бранковог Београда. Осликава период развоја и улагања у спорт, културу, бригу за омладину… Зато предлажемо и да се плато именује у Трг Бранка Пешића – истичу у Клубу матичне културе.