Spomenik Branku Pešiću ispred hale „Pinki”

U junu 2021. godine Skupština grada usvojila je odluku da spomenik Branku Pešiću, gradonačelniku koga i danas pamte generacije Beograđana, bude postavljen na Velikom trgu u Zemunu. Odluku su prihvatili i opština Zemun, nadležni iz grada i Ministarstvo kulture i informisanja. Ovih dana pojavio se novi predlog da umetničko delo poznatog vajara Marka Kratohvila posvećeno Branku Pešiću svoje mesto nađe na trgu ispred Sportskog centra „Pinki”. Predlog je stigao od Kluba matične kulture Zemuna.

– Krajem januara, iz medija smo saznali da će spomenik omiljenom gradonačelniku Beograda Branku Pešiću najkasnije do kraja ove godine biti postavljen na Velikom trgu u Zemunu. Ovo je valjda trebalo da bude svojevrsni pomen uoči 4. februara, kada je pre 37 godina prerano, u 64. godini, preminuo naš poznati Zemunac i gradonačelnik. Posle ove objave zemunsko javno mnjenje se ustalasalo, a nama se javljaju članovi sa željom da se nađe odgovarajuće mesto za spomenik Pešiću i da to bude ambijent 20, a ne 18. veka – kažu u Klubu matične kulture Zemuna i ističu da su oni godinama svojim delima potvrđivali javno poštovanje prema uglednom sugrađaninu.

– Na tridesetogodišnjicu od njegove smrti izdali smo knjigu iz pera Miloša Jevtića, sa simboličnim naslovom „Podvizi Branka Pešića”. Građani Zemuna su, u anketi koju je sproveo Branko Najhold, hroničar Zemuna, u saradnji sa nama, posebno istakli ime Branka Pešića među 127 znamenitih zemunskih stvaralaca 20. veka, čija su imena ispisana na najmlađoj zemunskoj znamenitosti, na stepeništu „Kalvarice”. Prošle godine navršilo se sto godina od rođenja Branka Pešića, a mi smo u monografiji „Otrgnuto od zaborava” posvećenoj Klubu, deo knjige posvetili njemu – kažu u ovoj zemunskoj instituciji.

Oni smatraju da Veliki trg nije mesto gde bi trebalo postaviti spomenik Branku Pešiću jer to najstariji zemunski trg nastao još u 18. veku koji se sada koristi kao pijaca. Trg je, ističu, nastao planski i okružen je zdanjima koja svedoče o prošlim vremenima.

– S obzirom na naveden istorijski razvoj, kontekst i namenu, smatramo da postavljanje spomenika nekadašnjem gradonačelniku na Velikom trgu nije odgovarajuće mesto koje će da reprezentuje njegov lik i delo. Prostor ne odražava vreme, osobenost, prirodu i karakter delanja Branka Pešića (1922–1986). Veliki trg vezuje se za 18. vek, a mi želimo da se delatnost Pešića predstavi u pripadajućem 20 veku. Mesto postavljanja javnog spomenika posvećenog našem Zemuncu mora biti vremenski, kontekstualno i suštinski u vezi s njegovim likom i delom. Brankova preokupacija bila je usmerena na razvoj prestonice u privrednom, saobraćajnom, kulturnom, sportskom domenu… Svojim radom doprineo je da se podignu mnoga današnja identitetska obeležja grada, kao što su most „Gazela”, Mostarska petlja, Terazijski tunel, Muzej savremene umetnosti, Hala sportova na Novom Beogradu, SRC „25 maj”, „Pionir”, „Pinki”, 13 olimpijskih bazena… i 10.000 stanova godišnje, među kojima su bili i stanovi solidarnosti za najsiromašniji sloj sugrađana. Do danas su se održale međunarodne kulturne manifestacije poput BEMUS-a, BITEF-a, a oživela je Skadarlija, turistička agenda glavnog grada. Posebno je bio poznat po izdašnoj podršci sportu i ljubiteljima sporta čiji je poklonik i sam bio – navode u Klubu.

Među brojnim objektima koji su u vezi sa vremenom i delatnošću Branka Pešića svakako je i Dom sportova omladine i pionira „Pinki”, posvećen narodnom heroju Bošku Palkovljeviću Pinkiju, podignut 1974. godine, prema projektu arhitekte Ivana Antića.

– Prostor ispred zgrade Doma sportova omladine i pionira „Pinki” predstavlja trg koji na gotovo idealan, suštinski, slikovit, deskriptivan i nadasve savremen način prezentuje delo gradonačelnika. On je vremenski u vezi sa epohom Brankovog Beograda. Oslikava period razvoja i ulaganja u sport, kulturu, brigu za omladinu… Zato predlažemo i da se plato imenuje u Trg Branka Pešića – ističu u Klubu matične kulture.