Музичка вечност на муралу

Ваљево – Баир, ромско насеље на падинама ваљевског брда Видрак, деценијама је расадник добрих музичара. У том делу чаршије деца као да се са нотама у генима рађају. Читаве генерације стасавају уз хармонику, виолину, гитару, бубњеве, саксофон, уз песму... Многи су музичке школе и академије завршили, већ су по белом свету, али највише је оних који су живели и живе од кафанске музике, коју су „на слух” учили. У овом расаднику музичара готово свака кућа могла је оркестар да направи...

Са Баира су потекли и Драган и Тијана Марић, уметничке душе другог сензибилитета, који преко Уметничког удружења „Караван” реализују пројекат чији је циљ да сликама овековечи баирске Роме као сјајне поклонике доброг звука и песме. Драган Марић, академски сликар, осликао је спољни зид куће своје баке Јеле, чувене баирске певачице, муралом на којем је главни велики оркестар који је отварао незаборавне ромске балове у ваљевском хотелу „Нарцис” осамдесетих година прошлог века. Мурал је настао по фотографији из тог времена, на њему су уз певачицу Јелу, саксофониста Брана Обрадовић Мингеј, виолиниста Перица Грачанин и његов син Микица, незаборавни Драгољуб Петровић, Воја Обрадовић, Миша Фењер, Мија Шести, Жика Бобијанац, Јовица Дуги, Чавка...

– Овај мурал представља тадашњи главни оркестар, али то је била само једна од екипа које су свирале. На мојој кући је у првом плану моја баба, идеја ми је да урадим десетак и више мурала на другим кућама на Баиру и да на њима у првом плану буду преци, музичари који су потекли из тих домова... Да се зна ко је из које куће потекао. Да уз сваки мурал иде и објашњење са именима музичара на њима, када и где су свирали, њихове биографије... – прича Драган Марић. И додаје да су Баирци мало скептични, али да су им емоције прорадиле, нада се да ће бити заинтересовани. Он каже да може да уради три-четири мурала годишње, за пет-шест година имали би галерију на отвореном. Драган и Тијана су дуго живели у Француској, за коју годину би, најављује, довео у госте и уметнике из иностранства да осликају мурал на Баиру, да живе ту са њима док буду радили, да упознају културу, кухињу...

– Ја сам овде одрастала, када је уместо паркинга био багрењак и цео живот се одвијао напољу. Могао си затворених очију да шеташ и по звуку инструмента да знаш поред чије куће пролазиш. Кад чујем саксофон знам да сам код Мингеја, кад чујем виолину знам да је поред дом Перице Грачанина – надовезује се Тијана Марић, Драганова супруга, такође академски сликар. Саветовала је око избора боја.

– Реакције су феноменалне, емотивне. Мурал је на неки начин и документарни, настао по фотографији, има личности које тек треба да се препознају. Док је стваран људи су долазили да виде неког свог претка на њему... – додаје Тијана.

Мурал је део пројекта који је и град помогао, притекли су у помоћ и ваљевски привредници. Тијана и Драган спремају нове пројекте, желели би да ураде још мурала... Тијана каже да фотографије са баирским музичарима из прошлог века изгледају као да су у Њу Орлеансу настале. Нашли су она и Драган бака Јелине снимке, сада прикупљају фотографије из других баирских кућа, скенирају их, припремају материјал да направе изложбу, да Јелину кућу преуреде у својеврсни културни центар.