Хрватска између турба и фолка

Ако је ишта из Србије успело да освоји Хрватску, то је – музика. Овај полуироничан став као да је озбиљно схваћен код комшија па је у Хрватској заређало неколико забрана концерата турбо фолк музике.

Градоначелник Пуле је отворио серију: у градској дворани забранио концерт Душка Кулиша и гостију, иако је већ било продато готово 3.000 улазница. Тај Филип Зорчић исказао је узрок, наводећи да „не жели српско смеће у свом граду”. Након њега, исти концерт забранио је градоначелник Осијека Иван Радић и поручио да најављени концерт не може бити одржан у градском простору.  Од њега је јавност сазнала да је Осијек средњоевропски град који има наглашену европску димензију, град који се интензивно развија у праву славонску метрополу. Као да је то било спорно а не нешто друго. А онда и град Сплит није одобрио одржавање концерта Жељку Самарџићу. Слаб или јак отпор музици коју неки воле а неки мрзе.

Министарка културе Нина Обуљен Коржинек огласила се, након што је донета одлука у Пули и Осијеку. Она је поносно рекла да је одлука очекивана и природна, и да не види ништа спорно у томе. А кад се огласи неко из владе неке земље и изнесе став, значи да случај није „изолован“ и да га државна политика прати и подржава.

Забрана и подршке забранама оног што се у Србији зове „новокомпонована музика", а "по уметничкој вредности углавном представља музичко смеће",  проузроковало је хрпу коментара. На пример, ако је ишта из Србије успело да освоји Хрватску, то је - музика.

Дискусији о томе да ли таквој врсти музике има места у Хрваској придружио се чак и председник Зоран Милановић, који воли све да коментарише: „То се из љубави назива цајкама. Од срца. Ја не волим ту музику, никад је нисам подносио. Иде ми на живце, боле ме кости од ње", рекао је Милановић. Ипак, хрватски председник истакао је да није присталица било каквих забрана.

„Већину ствари ја не бих забрањивао. Не волим ту културу забрањивања. Цајке треба сузбити свим легалним средствима. Ја бих им дао да имају концерт. Публику имају, па пола ХДЗ-а то слуша", рекао је први човек Хрватске.

Тамошњи медији отворили су бројне анкете о популарности „цајки", а најављено је и неколико тужби.

Хрвати су истраживали зашто им деца слушају „цајке": Да ли су дволични и да ли то значи да (не) воле Србе?

Социолози с Одељења за социологију Универзитета у Задру покушали су да на ово питање дају одгоовор. Они су спровели истраживање на узорку од 2.650 средњошколаца у шест највећих градова на Јадрану: Пули, Ријеци, Задру, Шибенику, Сплиту и Дубровнику.. - У вредносном смислу ученици који слушају турбо фолк вероватније ће бити десне оријентације и верници, те мање толерантни према мањинама и хомосексуалцима. То је уједно и важан налаз у контексту расправа о турбо фолку као потенцијалном „загађењу” хрватске културе. Статистички гледано, вероватније је да ће га слушати они који се изјашњавају као родољупци и конзервативци – нагласили су социолози. Млади овој музици не дају политичке конотације, кажу социолози. Уз то, слушање турбо фолка у младим генерацијама лишено је политичког набоја који му придају старије генерације.

У јавности се, како многи наглашавају, добро пази да случајно не упадне која српска реч или да неко не каже мај уместо свибањ, а када дођу ноћ и алкохол – пева се и игра на мелос с друге стране Дрине.

Под појмом „цајке" у хрватском јавном простору обухваћена је свака врста музике која иде од изворне народне с подручја Србије до најновијих жанрова попут трепа, пише Индеx.хр. Цајка је у хрватском говору истовремено и жена која пева народну песму и жена која је слуша.

Прва Цајка (с великим Ц), била је певачица Светлана Миљуш која је шездесетих певала песму "Цајка из Новог Сада" и тако добила надимак. Данас су део хрватског говора који тим термином означава певачице из Србије и Босне и Херцеговине које изводе музику која није рок и поп, али и њихове песме и њихове конзументкиње.

„Цајке" су последњих деценија, нарочито с успоном друштвених мрежа, постале врло популарне у Хрватској, али се и даље врло ретко могу чути на тамошњим телевизијама и радио станицама. Ипак, управо су Душко Кулиш и Ана Бекута, заједно са колегом Харисом Џиновићем одржали готово шест сати дуг концерт у Загребу пред више хиљада посетилаца, којим су Загребчани прославили бронзу "Ватрених" на Светском првенству.

Такође, баш у јеку дискусије о отказивању концерта, фолк певачица Милица Павловић, позната по учешћу у Звездама Гранда, одржала је концерт управо у Осијеку и то на бруцошијади.

С друге стране, велики део хрватске јавности ограђује се од неговања такве културе, а градић Ђурђевац потпуно је забранио угоститељским објектима да пуштају и изводе "цајке".

Када се говори о феномену народњака у Хрватској, ту се увек истиче неколико ствари. Прво је да Срби и Хрвати имају сличан менталитет и сличне обичаје. Уз то и музика и текстови су прихватљиви свима, а посебно млађој популацији која још нема развијену свест и квалитет музике. При томе текстови су им разумљиви где се пева о осећајима, љубави, женама, мушкарцима, новцу… Уз то забрањено воће је увек било најслађе воће, а сви знамо да за народњаке у Хрватској постоји својеврсна забрана већ 30 и више година. Све то допринело је популарности народњака и то расте из године у годину.

Концерти народњака из Србије су одлично посећени, па се догађа и да се ради великог интереса повећава број концерата. Постало је уобичајено да се и из аутомобила чује таква гласна музика. И места на Јадранском мору су током туристичке сезоне препуна те врсте музике као и концерата народњака из Србије. Постало је уобичајено да у сватовима и на другим весељима испочетка свира прво домаћа музика да би се после плеса с младом или после поноћи „плеј листа“ пребацила на народњаке.

С једне стране постоје системски покушаји да се та врста музике искорени, а с друге стране све већи број грађана, посебно младих, који слушају такву музику, па и одлазе на концерте у Србију и околне државе.