Тужилац Међународног кривичног суда позива Русију да врати децу у Украјину

Представници 40 земаља су на Конференцији министара правде у Лондону дали подршку Међународном кривичном суду (МКС) чији буџет се све теже подмирује због повећаног обим посла.

Током посете Лондону главни тужилац МКС Карим Кан изразио је жаљење што се свет нашао у ситуацији да је међународни суд морао да изда налог за хапшење лидера једне од сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација. Разлог за ову одлуку било је присилно пребацивање хиљада украјинске деце у Русију, за које Кремљ тврди да нису ништа друго до хуманитарне евакуације. Кан је упозорио да докази могу да „казују другачије“ и изазвао је Москву да врати украјинску децу ако има икакве истине у њеним тврдњама.

Проблеми са финансирањем

Рат у Украјини би могао да „поновно пробуди“ систем међународног кривичног правосуђа, рекао је тужилац, под условом да земље истрају у процесуирању одговорних. „Ако се сада не држимо закона, можда нећемо имати чега да се држимо у будућности“, нагласио је британски правник у говору пред учесницима међу којима су били и министар правде Украјине и главни државни тужилац.

Недостатак новца је једна од кључних препрека која ограничава МКС у ефикасном извршавању своје мисије, а све већа улога суда у истрази злочина почињених на територији Украјине може само да нагласи овај проблем.

Конференција, коју су организовале британска и холандска влада, била је сама по себи доказ да систем међународног кривичног правосуђа не функционише како би требало, јер се суд, који је основан пре две деценије по Римском статуту, већ дуго мучи са потешкоћама у финансирању њихових активности, а јаз између ресурса и потреба расте. Буџет суда за ову годину износи 169 милиона евра, што је шест милиона мање од планираног расхода.

Легитимитет у питању

„Заједно са међународном заједницом, наставићемо да пружамо МКС-у средства, људе и стручност како бисмо осигурали задовољење правде“, рекао је британски секретар правде Доминик Раб на почетку седнице.

Интересовање за МКС се драматично повећало са избијањем рата у Украјини. Због рата суд је добио и значајан износ добровољних прилога, што, како истичу и представници институције и невладиних организација, не може да замени редовно финансирање, за шта су задужене 123 земље потписнице Римског статута. Добровољни прилози, према критичарима, не могу представљати одржив модел финансирања, а могу и да појачају утисак политизације суда, преноси Дело.