Николић: Маратон постао налик науци

Најбољи временски период у току године да се посети Јапан за припаднике тркачке заједнице представљају фебруар и март, када у Земљи излазећег сунца траје сезона највећих и најзначајнијих маратонских трка.

У првом од два наведена месеца су Кјото маратон (одржан 19. фебруара), Осака маратон (26. фебруара), а уследили су Токио 5. марта па 12. марта Нагоја женски маратон, највећи догађај овога типа на свету, такође и с највећим појединачним наградама, укључујући 250.000 долара за прво место.

– Јасно је потпуно да су Јапан, где је трчање најпопуларнији спорт и Осака, од 23. до 25. фебруара, били одличан избор када је реч о одржавању 23. светског Конгреса Светског удружења маратона и уличних трка. Дан касније одржан је маратон у овом граду с више од 33.000 учесника – каже Дејан Николић, амбасадор АИМС-а, организације која у овом тренутку броји 420 чланица из 110 земаља света.

Конгреси су на две године, а последњи је, због вируса короне, био још 2018. године. Назив теме „Одредимо будућност трчања“ све говори.

–Заједнички је констатовано да три године у свету н једна трка није организована у пуном капацитету, али да се очекује да ова година поново врати тркаче на улице Њујорка, Берлина, Чикага, Беча као раније. То никако не би требало да буде проблем, јер су скорашње анализе показале да се без обзира на кризу у организацији тркачких догађаја, увећала тркачка популација, као и особа који су заинтересовани за овај покрет.

Ова чињеница, као и обавеза сваког предавача, без обзира на његову основну тему, да предоче своје виђење будућности, мотивисали су говорнике да изнесу нека врло креативна решења.

– Учествовао је више одличних предавача и панелиста. Створена је сјајна комуникација међу учесницима. Посебно креативан и интересантан био је 60-годишњи доктор Шинја Јаманака, јапански научник, добитник Нобелове награде за медицину из области физиологије матичних ћелија. Само три дана пре предавања у Осаки претрчао је маратон у Кјоту, где је професор на Универзитету. На честа питања зашто се бави трчањем и како ту активност усклађује с науком у којој је достигао највиши светски ниво, одговара: „Волим маратон, за мене је то нека врста мини-науке, а трчати маратон је као нека врста научног истраживања. Тај пут може бити дуг и болан, али циљ је увек вредан напора и такве трке”.

Нобеловац је истакао и да му тренингом стиче нове пријатеље, као што су Харуки Мураками, светски познат јапански писац, такође пасионирани маратонац, код нас познат и по делима „Норвешка шума”, „О чему говорим кад говорим о трчању” и другим, потом Тошико Секо, двоструки победник Бостонског маратона, али и Чикашког и Лондонског. Јаманака учешће на маратонима користи за прикупљање средстава за помоћ угроженима и за разне пројекте.

– Најинтересантнији део његовог излагања био је у осврту на будућност трчања, где је истакао да је по њему то у информативним технологијама, што је детаљније и образложио. Посебно је нагласио да је трчање врло битно за физичко и ментално здравље човека и да, као такво, има јасну перспективу и потенцијале даљег развоја.

У завршној речи председник АИМС-а, Пако Борао, чест гост у Београду током претходних деценија, закључио је да тркачки покрет и маратон као дисциплина немају разлога за бригу, да је будућност јасна и светла, поготову имајући у виду да су организатори трка и у најтежим тренуцима током претходних неколико година показали креативност и снагу да се изборе с невољама.

Активношћу против зараза

У последње три године, током принудног затварања становништва, потврдило се да је физичка активност (посебно трчање и ходање), примарна превенција у борби против десетина заразних и незаразних болести од којих оболева савремена светска популација.

Ово је званични став Светске здравствене организације.