Nikolić: Maraton postao nalik nauci

Najbolji vremenski period u toku godine da se poseti Japan za pripadnike trkačke zajednice predstavljaju februar i mart, kada u Zemlji izlazećeg sunca traje sezona najvećih i najznačajnijih maratonskih trka.

U prvom od dva navedena meseca su Kjoto maraton (održan 19. februara), Osaka maraton (26. februara), a usledili su Tokio 5. marta pa 12. marta Nagoja ženski maraton, najveći događaj ovoga tipa na svetu, takođe i s najvećim pojedinačnim nagradama, uključujući 250.000 dolara za prvo mesto.

– Jasno je potpuno da su Japan, gde je trčanje najpopularniji sport i Osaka, od 23. do 25. februara, bili odličan izbor kada je reč o održavanju 23. svetskog Kongresa Svetskog udruženja maratona i uličnih trka. Dan kasnije održan je maraton u ovom gradu s više od 33.000 učesnika – kaže Dejan Nikolić, ambasador AIMS-a, organizacije koja u ovom trenutku broji 420 članica iz 110 zemalja sveta.

Kongresi su na dve godine, a poslednji je, zbog virusa korone, bio još 2018. godine. Naziv teme „Odredimo budućnost trčanja“ sve govori.

–Zajednički je konstatovano da tri godine u svetu n jedna trka nije organizovana u punom kapacitetu, ali da se očekuje da ova godina ponovo vrati trkače na ulice Njujorka, Berlina, Čikaga, Beča kao ranije. To nikako ne bi trebalo da bude problem, jer su skorašnje analize pokazale da se bez obzira na krizu u organizaciji trkačkih događaja, uvećala trkačka populacija, kao i osoba koji su zainteresovani za ovaj pokret.

Ova činjenica, kao i obaveza svakog predavača, bez obzira na njegovu osnovnu temu, da predoče svoje viđenje budućnosti, motivisali su govornike da iznesu neka vrlo kreativna rešenja.

– Učestvovao je više odličnih predavača i panelista. Stvorena je sjajna komunikacija među učesnicima. Posebno kreativan i interesantan bio je 60-godišnji doktor Šinja Jamanaka, japanski naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu iz oblasti fiziologije matičnih ćelija. Samo tri dana pre predavanja u Osaki pretrčao je maraton u Kjotu, gde je profesor na Univerzitetu. Na česta pitanja zašto se bavi trčanjem i kako tu aktivnost usklađuje s naukom u kojoj je dostigao najviši svetski nivo, odgovara: „Volim maraton, za mene je to neka vrsta mini-nauke, a trčati maraton je kao neka vrsta naučnog istraživanja. Taj put može biti dug i bolan, ali cilj je uvek vredan napora i takve trke”.

Nobelovac je istakao i da mu treningom stiče nove prijatelje, kao što su Haruki Murakami, svetski poznat japanski pisac, takođe pasionirani maratonac, kod nas poznat i po delima „Norveška šuma”, „O čemu govorim kad govorim o trčanju” i drugim, potom Tošiko Seko, dvostruki pobednik Bostonskog maratona, ali i Čikaškog i Londonskog. Jamanaka učešće na maratonima koristi za prikupljanje sredstava za pomoć ugroženima i za razne projekte.

– Najinteresantniji deo njegovog izlaganja bio je u osvrtu na budućnost trčanja, gde je istakao da je po njemu to u informativnim tehnologijama, što je detaljnije i obrazložio. Posebno je naglasio da je trčanje vrlo bitno za fizičko i mentalno zdravlje čoveka i da, kao takvo, ima jasnu perspektivu i potencijale daljeg razvoja.

U završnoj reči predsednik AIMS-a, Pako Borao, čest gost u Beogradu tokom prethodnih decenija, zaključio je da trkački pokret i maraton kao disciplina nemaju razloga za brigu, da je budućnost jasna i svetla, pogotovu imajući u vidu da su organizatori trka i u najtežim trenucima tokom prethodnih nekoliko godina pokazali kreativnost i snagu da se izbore s nevoljama.

Aktivnošću protiv zaraza

U poslednje tri godine, tokom prinudnog zatvaranja stanovništva, potvrdilo se da je fizička aktivnost (posebno trčanje i hodanje), primarna prevencija u borbi protiv desetina zaraznih i nezaraznih bolesti od kojih oboleva savremena svetska populacija.

Ovo je zvanični stav Svetske zdravstvene organizacije.