И без звука и без вибрације

Зависност од мобилног телефона не постоји као званична дијагноза, али, с обзиром на учесталост ове проблематике, јавља се и потреба да се уврсти у званични међународни Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје. На исти начин како су на ту листу стигле зависност од коцкања или играње видео-игрица.

Мр Анђела Златковић, специјални педагог и саветник, сматра да је ова врста зависности широко заступљена код младих до 26. године, а примећује се чак и код деце предшколског узраста. Најподложнији су тинејџери, који се налазе у периоду живота када је вештина самоконтроле слабо развијена. Ризик од зависности додатно се повећава уколико млада особа нема довољно самопоуздања или се осећа анксиозно, усамљено, депресивно.

Деци мобилни постаје најбољи друг

– Могло би се рећи да деци и младима мобилни постаје најбољи друг. Нека истраживања показују да они дневно проводе и до 8 сати гледајући у екран – објашњава наша саговорница.

Зависност у овом случају настаје, пре свега, као последица прекомерне употребе мобилног телефона током дужег периода и као резултат ометања биохемијских процеса у организму, од којих су најупечатљивије промене у раду неуротрансмитера допамина, хемијске супстанце у мозгу, кључне за његов рад. Допамин се назива и хормоном награђивања и излучује се у великој мери када се, рецимо, добијају лајкови на друштвеним мрежама, као и када се мозак стално стимулише новим информацијама. То ствара сталну потребу за новим тренутним, краткорочним подражајима. Сметње у лучењу једног посебног неуротрансмитера који помаже у смањењу анксиозности (габа) у директној су вези с развијањем зависничких понашања.

Посебан проблем настаје када родитељи препознају ову врсту зависности, али не поставе јасне границе и не ограниче време употребе мобилног телефона или нису доследни у примени постављених правила. Разлог за то вероватно је и што сами прекомерно користе мобилни телефон. Дете је усвојило овај облик понашања као прихватљив, угледајући се на њих.

 – Умереном, непатолошком употребом сматра се коришћење мобилног телефона до два сата дневно. Код деце предшколског узраста употребу треба ограничити на пола сата дневно, а код најмлађих потпуно избегавати – саветује мр Анђела Златковић.

Зависност од мобилног телефона појављује се и код старијих, односно одраслих особа, које у екран зуре преко сваке мере из различитих разлога: анксиозности, депресивности и других проблема менталног здравља, које прекомерна употреба телефона не решава, већ их додатно продубљује.

Зависност од мобилног телефона одражава се кроз запостављање обавеза у вези са школом, факултетом, послом, одржавањем личне или хигијене куће. Такође, губи се појам о времену, а телефон се употребљава као бег од реалности када је особа анксиозна, депресивна, тужна, бесна, указује наша саговорница.

Последице зависности могу бити физичке и психичке. На физичком плану могу се јавити проблеми с видом, главобоље, болови у врату, раменима и кичми. Исхрана може постати нередовна, најчешће и нездрава, што води изгладњивању или преједању.

На психолошком плану јављају се поремећај сна, губитак креативности и мотивације, анксиозност, депресија, немир када је особа без телефона. Долази и до отуђености од реалних међуљудских контаката.

Да би се проблем зависности од телефона превазишао потребно је, по речима овог педагога, прво препознати и одредити у којим тренуцима најчешће посежете за телефоном. Да ли се то дешава када вам је досадно или када сте нервозни, усамљени?

– Трудите се да умањите аутоматско посезање за телефоном. Питајте себе: ,,Да ли ми је телефон сада заиста потребан? Да ли ћу радити нешто корисно или ћу само губити време?”. Направите листу активности којима можете да се посветите у тим тренуцима, а које неће подразумевати употребу телефона – наводи Златковићева.

Бришите сувишне апликације, непотребна саопштења

И гашење звука звона може да помогне. Када се бавите другим активностима, угасите звоно и вибрацију на телефону, како вам не би одвлачили пажњу. Звук неке нотификације сам по себи шаље нам поруку ,,брзо и одмах провери шта је стигло”. Трудите се да током дана имате барем неколико сати када сте на овај начин растерећени, нарочито док учите, радите и, свакако, док спавате. Такође, трајно искључите непотребна обавештења и бришите сувишне апликације.

Удаљите телефон од себе и трудите се да вам не буде увек при руци. Можете одредити и тачно где је његово место на којем ће стајати већи део дана. Треба одредити и зону без телефона, рецимо, правило може да буде да се телефон не користи за кухињским столом, у спаваћој соби, током породичних активности, да се не носи у купатило. Добро би било, по речима наше саговорнице, да се таква, забрањена зона нађе и ван куће, макар када се дружимо с пријатељима, да се не деси да за пуним столом сви куцкају поруке и гледају у екран.