Симбол Београда џивџан међу угроженим врстама

Један од симбола престонице – џивџан прославио је јуче свој дан. Бројност ових птица, коју због истрајности многи узимају као маскоту, према неким проценама, за последњих тридесетак година знатно се смањила.

Истраживање не само врабаца, већ и птица гнездарица у Европској унији показује да је једна од шест јединки птица нестала уназад 40 година. Укупно, по том истраживању, изгубљено је око 600 милиона јединки птица гнездарица Европе од 1980. године до данас.

Научници који чине међународни тим сарадника из Британског краљевског друштва за заштиту птица, „Bird Life International” и Чешког орнитолошког друштва анализирали су податке за 378 од 455 врста птица које се гнезде у земљама ЕУ. Аутори процењују да је укупни пад популација у периоду од 1980. и 2017. године 17 до 19 одсто, што је 560 до 620 милиона јединки птица.

Студија показује и да је некада свеприсутни врабац покућар најтеже погођен. То значи да је од 1980. године у Европи изгубљено 50 одсто популације, односно 247 милиона јединки.

На основу тих истраживања, популације пољског врапца изгубиле су око 30 милиона јединки. Обе врсте погођене су променама у обављању послова у пољопривреди, а број врабаца покућара опао је и у урбаним срединама.

– Нису потпуно јасни разлози опадања броја урбаних популација, али неки од њих могли би да буду недостатак хране, ширење болести, загађење ваздуха, недостатак места за гнезда у фасадама и мањак жбунова у парковима где се они углавном крију. Густо жбуње пружа одлично уточиште за птице, посебно трновито јер може да одбије предаторе – мачке, али и птице грабљивице. То је место где се врапци лети скривају од врућине, а зими од хладноће – рекао је Урош Стојиљковић из Друштва за проучавање птица Србије.

У зиму 2017. и 2018. Друштво за проучавање птица Србије радило је попис врабаца на Старом раду. У том периоду забележено је од 1.550 до 1.600 јединки. Евидентиране су и 24 локације где се окупљају. Била је то жбунаста вегетација у чијој близини им је извор хране до кога су могли брзо да долете и брзо да „побегну” и сакрију се.

И мада многи тврде да број врабаца опада, има и оних орнитолога који сматрају да се последњих година њихов број повећао. Нарочито их има, кажу, у приградским општинама, али и у граду јер се доста суграђана брине о њима.

У Србији се гнезде четири врсте врабаца – покућар, пољски, шпански и камењар, кога има и најмање. Врабац покућар распрострањен је на свим континентима, осим Антарктика. Храни се семењем биљака, инсектима и остацима хране за људе и домаће животиње. Животни век врапца је око годину и по дана, а тело му је без перја величине ораха.

Први светски Дан врабаца обележен је у марту 2010. године.

И жабе су угрожена врста

Први дан пролећа „славе врапци”, али „обележавају” га и жабе. Дан жаба установљен је 2014. године. Оне су због загађења станишта постале критично угрожена врста. Зато је Светски дан жаба посвећен подизању свести о очувању ових животиња и обезбеђивању безбедније средине за њихово преживљавање.