Већина Срба болује од депресије

Више од 400 милиона људи у свету пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања и свака четврта особа на свету током живота биће погођена неким психичким поремећајем. Обједињени епидемиолошки подаци говоре да 154 милиона људи у свету пати од депресије, 25 милиона особа болује од шизофреније, 70 милиона особа има проблем са алкохолизмом, 50 милиона има епилепсију, између десет и двадесет милиона људи покуша да се убије, а милион људи изврши самоубиство. Наши стручњаци су на јучерашњој конференцији за новинаре поводом Светског дана менталног здравља саопштили да је "број менталних поремећаја у Србији у порасту" и да се ови поремећаји сада налазе на другом месту највећих здравствених проблема становништва - одмах после кардиоваскуларних обољења.

Горан Илић, помоћник министра здравља Србије, истакао је да је број дијагностикованих случајева менталних поремећаја и поремећаја понашања био у сталном порасту од 1999. до 2002. године и да највећи број становника у Србији данас болује од депресије. Илић је оценио да деца и млади од 15. до 24. године спадају у психолошки најрањивију популацију и да су депресије и злоупотреба психоактивних супстанци веома честе у овом узрасту.

"Пола милиона избеглих и расељених особа представља следећу рањиву групу, а истраживања говоре да трећина њих пати од посттрауматског стресног поремећаја и да готово двадесет одсто избеглица има анксиозно-депресивне сметње. Посебну психијатријску пажњу заслужује и особе старије од 60 година, којих има више од 1,7 милиона, с обзиром на стање њиховог неуролошког система", нагласио је Илић.

Он је подсетио да је Министарство здравља у јануару усвојило Стратегију заштите менталног здравља која, између осталог, предвиђа и формулисање нацрта Закона о заштити права особа са менталним поремећајима и деинституционализацију, односно смањење броја великих болница, смањење боравка у стационарним системима и стварање центара заштите менталног здравља у локалној заједници.

Одговарајући на питање - како се наше друштво односи према малишанима са посебним потребама, др Вероника Ишпановић, из Савета за права детета Владе Србије, истакла је да ова деца на сваком кораку наилазе на препреке.

"Они не могу да похађају редовне школе, већ се упућују у специјалне образовне установе које, у психолошком смислу, представљају мач са две оштрице - деца ће у њима научити да читају и пишу, али ће бити ускраћена за учење социјалних вештина. Сва психолошка истраживања говоре о томе да ова деца по изласку из специјалних установа не могу да се снађу у социјалној средини, због чега постају депресивна, имају психотичне епизоде и потенцијално су суицидална", закључила је др Вероника Ишпановић.