Премијери на вртешци

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Иако је премијер у јапанском политичком систему много мање утицајан од својих колега у западним демократијама, оставка Јасуо Фукуде, после само 11 и по месеци на положају, добила је велики публицитет. Можда и зато што ни његов претходник Шинзо Абе није потрајао ни годину дана, што је почело да оставља утисак како су председници владе у Јапану на политичкој вртешци.

Фукуда (72) своју оставку је саопштио у пола десет увече по локалном времену, у понедељак, изјављујући једноставно како мисли да би његов посао требало да обавља неко други. Таквих је већ неколико, а ко ће га наследити зависиће од избора у владајућој Либерално демократској партији, која је за кормилом земље још од 1965, ако се изузме кратки, 11-месечни боравак у позицији почетком деведесетих.

По јапанској пракси, председник владајуће странке је аутоматски и премијер. Партијски избори би могли да се одрже за око две недеље, а најизгледнији кандидат у овом тренутку је генерални секретар ЛДП-а, бивши шеф дипломатије Таро Асо (67), много харизматичнији политичар од Фукуде, популаран нарочито међу млађом генерацијом Јапанаца и приметно већи националиста од одлазећег премијера. Асо, наиме, заговара „обнову националног поноса” (у преводу – мањи осећај националне кривице због улоге у Другом светском рату и раскид са „дефетистичким комплексом”), као и активније јапанско присуство на међународној сцени.

Асо има добар политички „педигре”, унук је Шигеру Јошиде, једног од најуспешнијих премијера у послератном Јапану.

Као претендент на премијерско место помиње се и Јурио Коике (56), најпознатија јапанска политичарка, којој је узор Маргарет Тачер: залаже се за мањи управљачки апарат и тржишне реформе. Она је у ранијим кабинетима била министарка одбране и екологије.

Ко год, међутим, да постане следећи премијер, суочиће се са истим проблемима као и одлазећи Фукуда. Његов главни проблем је била блокада парламента, у принципу слична оној са којом се суочава влада нашег премијера Цветковића. Иако ЛДП, у савезу са једном мањом будистичком партијом, има већину у доњем дому, главна опозициона странка – Демократска партија Јапана од прошле године (први пут после рата) надмоћнија је у горњем дому где блокира све законе који се изгласају у доњем. Један од важних у блокади јесте и закон који треба да озваничи јапанско учешће у „рату против терора”, односно ангажовање јапанских танкера за снабдевање горивом флота западних савезника у Индијском океану.

Фукуда је оставку поднео и у деликатном тренутку по јапанску економију, званично још другу на свету (мада је, ако се бруто производ рачуна по методи паритета куповне моћи, на том месту већ претекнут од Кине). У другом овогодишњем кварталу економски раст је био негативан, док велике бриге изазива и по тамошњим мерилима рекордна инфлација – од (другде завидних) 2,4 одсто. Да би стимулисала раст, влада је недавно усвојила пакет финансијских подстицаја тежак чак 106 милијарди долара.

Одлазак Фукуде не значи и расписивање генералних избора – они доспевају тек за годину дана, али има и процена да би, са новим лидером, ЛДП могла да поврати део популарности и нови мандат од бирача затражи и много раније.