Економска историја Америке наклоњена Обами

Када би економска историја имала право гласа онда би, показало је истраживање „Њујорк тајмса”, сигурно гласала за Барака Обаму, кандидата Демократске странке. Новинари тог листа, водећи се изреком да је историја увек у праву, анализирали су економске резултате две супротстављене политичке опције. Истраживање је показало да се америчка економија у периоду после Другог светског рата брже развијала у време владавине председника из редова демократа него у време када су у Белој кући седели републиканци. Чињеница је да су економски програми сенатора Барака Обаме и Џона Мекејна два различита света. То најбоље показују њихови предлози о изменама пореске политике. Док се Мекејн, на пример, залаже за смањење пореза за богаташе, Обама инсистира на резању државних намета за сиромашне и припаднике средње класе.Оваква драстична разлика код само једне привредне мере не изненађује, јер демократе и републиканце још кроз историју прате различити економски резултати.

Новинари „Њујорк тајмса” се приликом анализе позивају на књигу „Демократија неједнакости” аутора Ларија Бартелса, професора политичких наука на Пристон универзитету. Од 1948. до 2007. године демократе су на власти провеле 26, а републиканци 34 године. Тако је, на пример, раст бруто националног производа по глави становника за 26 година, колико су председници из редова републиканаца седели у Белој кући, у просеку износио 1,64 одсто. С друге стране, просечан раст у доба демократа износио је 2,78 одсто. Рачуница „Њујорк тајмса” показује да би та разлика од 1,14 одсто више у корист демократа, уколико би се одржала осам година, допринела повећању личних прихода за 9,33 процената, што је неупоредиво више добити него што ико може да очекује од пореских олакшица.

Овако велики јаз у историјској анализи економских показатеља између две политичке опције ипак изненађује јер председници, због уских овлашћења, имају ограничен утицај на националну економију. Многи економисти ће рећида политика Федералних резерви и цена нафте имају много јаче дејство на укупан економски раст него фискална политика неке владе. Ипак, резултати из прошлости не могу да буду гаранција за будућност, констатују новинари „Њујорк тајмса”, уз упозорење да је статистика тврдоглава работа. С њом се коцкаш на сопствени ризик.

Такође, опште је познато да су неједнакости у Сједињеним Америчким Државама у порасту у последњих 30 година.Али, професор Бартелс је обелоданиои податак да је за 60 година неједнакост била у порасту за време владавине републиканских председника, а благо падала када су у председничкој фотељи биле демократе.

То значи да ако се пође од изреке да је историја увек у праву, онда то просечном америчком гласачу може да наметне следећи избор: да ли заокружити Барака Обаму, који ће обезбедити бржи економски раст, али и ублажити неједнакости између богатих и сиромашних, или избор треба да падне на Џона Мекејна, чија би победа значила спорију стопу раста бруто националног дохотка и повећање неједнакости.