Платформа осам декана данас пред Сенатом УБ

О иницијативи декана осам факултета Универзитету у Београду, оличеној у платформи за унапређење статуса наставничких студијских програма, у коју је „Политика” имала увид, данас ће бити речи на сенату наше најстарије академске институције. Како за наш лист истиче један од твораца тог документа, проф. др Горан Роглић, декан Хемијског факултета, платформу су крајем претходне седмице предочили Националном просветном савету, а данас је предају Сенату очекујући да ће она бити усвојена и надаље важити за документ УБ.

Уколико челници са осталих факултета и института прихвате овај апел за спас доуниверзитетског образовања, за које сматрају да је угрожено недостајућим или незадовољним наставничким кадром, онда, каже Роглић, платформу шаљу у Министарство просвете у нади да ће је власт применити у пракси. Додаје да сличне предлоге припремају и на универзитетима у Новом Саду и Крагујевцу.

– Платформу предајемо УБ јер желимо да она буде званично документ те институције. Од пет ствари које су кључне у њој, прва је анализа тренутног стања које смо урадили и која показује колико нам наставника недостаје, као и пројекција колико ће их за пет година отићи у пензију. Решење видимо у акционом плану државе који подразумева увођење регионалних стипендија. Њих би у сваком крају земље давали талентованим ученицима који се буду образовали за недостајућа наставничка места у том региону. Уз обавезу да се, када дипломирају, врате и запосле у школама у свом крају – открива Роглић решење за повећање броја бруцоша на наставничким смеровима на којима не попуњавају квоте.

Челници београдских факултета констатују узроке, могуће последице тренутног просветног стања и износе препоруке за њихово превазилажење на основу искустава земаља које су имале сличне проблеме, али уз уважавање домаћих специфичности. Дефицит наставника приметан је, наводе, из наредних предмета: математике, физике, информатике, хемије, биологије, географије, српског и страних језика, латинског, историје, социологије, филозофије, психологије.

Декани подвлаче да основна плата наставника у школама, са повећањем у 2023, износи 74.683 динара, што је 11,41 одсто мање у односу на тренутну просечну зараду од 84.300 динара. Решења виде у наградама за наставнике који са ученицима освајају медаље, стимулацијама у регионима у којима нема наставничког кадра у виду решавања стамбеног питања наставника, као и у постепеном повећању плата на ниво 1,3 до 1,5 просечних зарада.

Пет проблема у просвети

Творци платформе, декани Хемијског, Биолошког, Математичког, Филолошког, Географског, Физичког, Филозофског и Факултета за физичку хемију, издвајају проблеме у просвети:

1) Драматичан пад квалитета наставног кадра у Србији, уз напомену да се као наставници у основним и средњим школама запошљавају особе без одговарајуће школске спреме

2) Наставничком позиву је одузето достојанство, не уживају углед какав би требало да имају, уз често неприхватљив однос ученика и родитеља према њима

3) Наставници остварују изузетно ниске зараде, чиме се индиректно сигнализира да се овај позив не налази међу приоритетима државе, а истовремено се усвајају неадекватни закони којима се годинама систематски деградира и урушава наставничка професија

4) Урушавање квалитета средњошколског образовања, базирано на често неадекватним и недовољно квалитетним програмима и погрешно формулисаним стандардима о исходима и циљевима учења

5) Од 2015. године приметан је драстичан пад интересовања за упис на студијске програме за школовање наставника, који је у последњим годинама досегао нивое који угрожавају опстанак наставничких профила, а подудара се са значајним растом плата и могућности запослења у ИТ сектору и повећаним одливом наставничког кадра у земље Европске уније