Јапански премијер у Кијеву, кинески лидер у Москви

Јапански премијер Фумио Кишида у ненајављеној посети Кијеву изразио је подршку Украјини, док је истовремено кинески лидер Си Ђинпинг боравио у Москви, продубљујући односе Кине и Русије, пишу светски медији уз оцену да су посете два азијска лидера супротстављеним странама у оштром контрасту, показујући како рат у Европи утиче на највеће азијске привреде у чијим односима такође постоје тензије, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Јапански премијер нуди подршку Украјини док кинески лидер подржава Русију, истиче „Асошиејтид прес”.

Две посете на око 800 километара раздаљине, према оцени АП-а, истакле су последице рата у Украјини по међународну дипломатију док се земље света сврставају уз Москву или Кијев.

Кишида, који ће у мају председавати самитом Групе седам, састао се с украјинским председником Володимиром Зеленским и одао почаст погинулима у Бучи, граду код Кијева који је, како наводи АП, постао симбол руских зверстава над цивилима.

Пекинг инсистира да је неутралан посредник у Украјини, али су у заједничкој изјави у уторак, Русија и Кина нагласиле потребу да се „поштују легитимне безбедносне бриге свих земаља” да би се решио сукоб, што, како указује АП, понавља аргумент Москве да је послала трупе у суседну земљу како би спречила САД и НАТО да Украјину претворе у антируски бастион.

Стратешким посетама супротстављеним странама у сукобу лидери Јапана и Кине дали су одличан пример како је рат у Украјини одјекнуо у Азији, оцењује Би-Би-Си.

Јапански премијер обећао је непоколебљиву подршку украјинском председнику с којим је разговарао и о реконструкцији и хуманитарној помоћи. С друге стране, Сија је у Москви Путин описао као пријатеља и партнера.

Иако Кина може да инсистира да је неутрална, тренутно изгледа више као да је наклоњена Москви него непристрасан посредник, указује Би-Би-Си, наводећи да је Си рекао да ће Кина дати приоритет својим везама с Русијом.

Кишида је био под све већим притиском своје владајуће Либерално-демократске партије да посети Украјину, пошто је он досад био једини лидер Групе седам који је није посетио откако је Русија покренула инвазију прошле године.

С друге стране, указује Би-Би-Си, посета кинеског лидера Москви је део његових напора да се прошири глобални утицај Кине. Ипак, боравак јапанског лидера у Украјини истовремено шаље снажну поруку о томе где се две земље налазе у овим геополитичким превирањима, наводи Бета.

А то није мала ствар, оцењује британски јавни сервис, пошто Јапан у много чему мора да балансира, посебно у односима с Кином. Прошлог месеца, две земље су одржале безбедносне разговоре у Токију први пут после четири године. Пекинг је рекао да је узнемирен јачањем јапанске војске, док је Токио критиковао војне везе Кине с Русијом и наводну употребу шпијунских балона.

У Јапану такође постоји дубока забринутост због потенцијалних паралела између руске инвазије на Украјину и најгорег сценарија у којем би Кина извела војну агресије на Тајван што би без сумње увукло Јапан.

Кишидина посета Кијеву стоји у оштром контрасту са Сијевим боравком у Москви, оцењује Вашингтон пост.

Док је Кишида пружио подршку Украјини поставши први послератни јапански лидер који је посетио ратну зону, Си је у првој посети Русији од почетка инвазије на Украјину, још једном исказао подршку Москви док налог за хапшење због оптужбе за ратне злочине све више изолује руског лидера.

Приказ два азијска лидера на супротним странама руско-украјинског сукоба подвукао је, како наводи лист, Кишидино повезивање безбедносних питања у Европи и источној Азији с погледом на све већу асертивност Кине у региону и његове напоре да покаже своју земљу као водећу азијску државу на страни Запада против Русије.

Кишдина посета Кијеву је такође учврстила одустајање Токија од вишегодишњих напора да побољша односе с Русијом, што је постало видљиво још на почетку инвазије када се Јапан придружио Западу у санкцијама Москви.

Руска агресија подигла је узбуну у Јапану, убрзавајући дебату у земљи о одбрамбеној и безбедносној политици, наводи Вашингтон пост и додаје да је инвазија показало Јапанцима како би кинеско заузимање Тајвана могла бити реалност.

Јапан је у децембру усвојио корените промене у стратегији националне безбедности и значајно повећао буџет за одбрану, у драматичном потезу ослобађања од дугогодишњих послератних пацифистичких ограничења.

Киша је више пута упозоравао да „Украјина данас може бити источна Азија сутра” изражавајући забринутост да би земље у том региону могле да крше међународне норме, мада није експлицитно именовао Кину која је највећи трговински партнер Јапана.

Прошлог месеца, Јапан је Украјини обећао још 5,5 милијарди долара хуманитарне помоћи поврх 600 милиона долара финансијске помоћи коју је већ пружио Кијеву од почетка инвазије. Јапан је такође прихватио украјинске избеглице, упркос дугогодишњем одбијању да отвори своје границе за људе из зона сукоба.

Самит Сија и Путина такође су помно пратиле земље на Западу забринуте због продубљивања економских и политичких односа Москве и Пекинга, пише „Волстрит џурнал”.

Си и Путин су до сада оспоравали, како наводе, геополитички поредак на челу САД и добили подршку посебно у земљама у развоју за своју визију мултиполарног света. Западни лидери су, међутим, забринути да би та визија могла да отвори веће тензије између Истока и Запада.

Аналитичари кажу да би Путин могао да представи самит као доказ да Москва и даље има моћне пријатеље упркос санкцијама запада. Си би, дотле, могао да прикаже Кину као могућег посредника у сукобу, што би му донело подршку међу земљама које су настојале да остану неутралне у рату. Си је подржао Путинов став о Украјини, али није потврдио планове за кључни гасовод за преусмеравање руског гаса из Европе у Азију, истиче „Фајненшл тајмс”.