Ударац у стомак изазвао смрт

Ранко Панић, брутално претучен током митинга Српске радикалне странке 29. јула, умро је од последица јаког ударца у стомак од кога му је пукло дебело црево, утврдили су лекари са Института за судску медицину. Уизвештају са обдукције, који би данас требало да буде прослеђен суду, наводи се да је Панић преминуо од сепсе после пуцања дебелог црева.

– Обдукцијом је утврђено да је пуцање дебелогцрева последица јаког ударца у стомак, после кога је дошло до изливања цревног садржаја у трбушну дупљу, а потом и сепсе. Лекари, међутим, нису утврдили да ли је кобни ударац нанет руком, ногом, коленом или је Панић пао и ударио се на нешто – наводи „Политикин” саговорник са Института за судску медицину који је желео да остане анониман.

Како је објављено после Панићеве смрти, несрећни човек је одмах по пријему у Ургентни центар, лекарима испричао да су га двојица припадника Жандармерије брутално тукла на протестном митингу СРС, организованом поводом хапшења хашког оптуженика Радована Караџића. Панић је тада, према незваничним информацијама, лекарима испричао и да га је један жандарм ударио у стомак, а други у руку.

У разговору за „Политику”, Панићева супруга Мирјана Вујичић, објашњава да никакву званичну информацију о резултатима обдукције није добила. Све што зна, каже, сазнала је из новина. У црнини, грчевито се борећи да не пусти сузу, Мирјана је почела да се присећа догађаја после кобног митинга.

– Када се Ранко вратио из Београда имао је велику црну масницу на руци. Рекао нам је да га је полицајац ударио пендреком. На стомаку није имао никакве модрице, нити је ишта спомињао. Тек касније, када су га задесили неподношљиви болови рекао ми је да га је полицајац ударио и ногом у стомак – каже Мирјана.

Са сетом се сећа да јој у младеновачкој Хитној помоћи, 30. јула у четири изјутра,нису омогућили превоз санитетским возилом до Ургентног центра у Београду. А, било их је, вели, испред Хитне помоћи неколико слободних. Сада се, са сузама у очима, сећа сваког тренутка тог 29. јула.

– Око поноћи смо отишли у Хитну помоћ. Нису му прописали чак ни лекове против болова. С обзиром на то да нам ни кола за Београд нису дали, Ранка је одвезао пријатељ. По пријему, Ранку је у Ургентном центру урађен рендгенски и ултразвучни преглед. Морао је одмах на операцију. Дан после операције лекари су нам рекли да је са Ранком све у реду, чак и боље него што су они очекивали. Два дана од операције скинули су му и сонду. У суботу, четири дана после митинга, затекли смо га везаног за болнички кревет. Стање му се нагло погоршало. Почео је да бунца, имао је температуру 40 степени. Лекари су нам објашњавали да је то последица анестезије. У недељу, када смо дошли да га обиђемо, речено нам је да је Ранко пребачен у шок-собу. Још једанпут је оперисан – сетно се сећа Мирјана.

На питање шта се после тога дешавало са Ранком, Мирјана је занемела.

Пренувши се, рекла је да неће одустати од борбе за истином. То, каже, дугује Ранку.

– Захтеваћу од свих надлежних институција да утврде ко је одговоран за Ранкову смрт. Људи су гледали како га туку.Немамо шта да изгубимо, идемо до краја – каже Мирјана.

У Младеновац, Ранко Панић се са породицом доселио из родне Коренице одакле су прогнани. Од првог до последњег дана је био на ратишту. Радио је као магационер у млекари „Границе”.