Декани упозорили на урушавање високог образовања

Упитавши на седници Сената Универзитета у Београду колеге декане: „Ко је од вас сигуран да буџетска инспекција неће закуцати и на ваша врата?”, прoф. др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета, позвао је на солидарност са Факултетом за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), на коме су инспектори пронашли неправилности у раду. Он је подвукао да је уверен да Србију од најнеразвијенијих држава разликује солидно високо образовање и да ће, буду ли допустили да се оно уруши, она доћи на ниво тих бивших колонијалних држава.

– На најбољем смо путу да то дозволимо, ако нам буду стизала оваква тумачења разноразних инспекција и министарстава. Ово нема никакве везе са политиком, већ има са поставком УБ-а и високог школства у Србији. Професори у Републици Српској имају плате 1.500 и 2.000 евра и траже ново увећање, на шта им надлежни одговарају са: „Шта хоћете, плате редовних професора факултета у Србији су 1.000 евра?” – истакао је Кузмановић и предложио хитан проширени ректорски колегијум на коме ће расправљати о финансијама.

Проф. др Дејан Таникић, декан Техничког факултета у Бору, потврдио је за „Политику” да је буџетска инспекција прво њих посетила и писала им прекршајну пријаву.

– Једина је разлика у томе што ФАСПЕР има простор који издаје, а ми не, нама само споре начин на који смо трошили сопствена новчана средства – упозорио је Таникић.

Деканка ФАСПЕР-а, Марина Шестић, захвалила је Кузмановићу, који је, каже, једини стао уз њих. Очекивала је и већу подршку Ректората, који се, каже, чак делимично и оградио од ове своје чланице изјавом да нема увид у то како факултети троше сопствени новац.

– Ми смо мали факултет, приходи нам не могу бити велики, трошимо их да надоместимо што не плати држава, да мало подигнемо јако ниске плате професора и сарадника и када то покушавамо ево неко дође и каже да не можемо јер новац који зарадимо нису наша сопствена средства. Из авиона се види да полако губимо аутономију универзитета, само нам још фали да се зависност од државе огледа и у финансијском делу. Ми смо радили према закону, ту нема дилеме, али је питање да ли ћемо бити сада или за пет година поново уцењени и докад ћемо пословати у неизвесности када ће нас буџетска инспекција казнити – истакла је Шестићева.

Проректорка за финансије проф. др Зорица Вујић истакла је да није тачно да УБ не стоји иза ФАСПЕР-а, да се сви осећају угрожено јер универзитет сматра да раде како треба, али да буџетска инспекција мисли супротно. Подсетила је да УБ са министарствима ради на креирању платформе за финансирање високог образовања.

– У једном тренутку су нам, међутим, из два министарства рекли да они желе да се договоре између себе. Ми са универзитета нисмо својом вољом искључени из тог процеса. Што се тиче ФАСПЕР-а, простор који издају под знаком је питања, а други проблем је што су финансијски правилници УБ-а јако стари – истакла је Вујићева.

На седници која је одржана на Економском факултету једногласно је усвојена и такозвана платформа са предлозима осам декана како решити проблем незаинтересованости матураната за наставничке смерове. Проф. др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета, истакао је да је више од 1.000 наставника изашлих са те установе запослено у осмолеткама и средњим школама и да желе да се придруже решавању поменутог проблема.

– Решење недостатка наставника мора да буде системско, ово је важно национално питање, а не само проблем појединих факултета. Морамо да га решимо у неколико наредних година, јер лако можемо доћи у ситуацију да нема ко да нам образује децу. Основно и средње школство нам је деградирано и ми по квалитету не можемо да поредимо садашње бруцоше и оне који су нам долазили пре 15 година – подвукао је проф. др Ратко Ристић, проректор за науку.

Проректор Дејан Филиповић је потврдио да су одлуке Управног суда о оспореном докторату министра финансија Синише Малог стигле у Ректорат и појаснио да су их проследили правној служби универзитета како би добили тумачење и мишљење. Прецизирао је да је допис из Управног суда у Ректорат стигао крајем претходне седмице и да немају рок до када ће формирати коначан став.

До сутра одлука који факултети ће, уз матуру, имати и тест склоности

Министарство просвете је одредило да им до сутра сви факултети доставе информацију да ли ће уз државну матуру организовати и тест провере склоности кандидата и да је објаве на својим сајтовима, открио је проректор за наставу, Дејан Филиповић.

– Министарство је дало предлог бодовања на државној матури: да на успех у школи матуранти добију максимално 40 поена, а из српског, математике и трећег предмета морају минимално имати 10 бодова. Из теста склоности, где га буде било, могу добити максимум 30 поена. А на факултетима који га не буду увели ти бодови ће бити распоређени на три поменута предмета – појаснио је Филиповић.