Dekani upozorili na urušavanje visokog obrazovanja

Upitavši na sednici Senata Univerziteta u Beogradu kolege dekane: „Ko je od vas siguran da budžetska inspekcija neće zakucati i na vaša vrata?”, prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta, pozvao je na solidarnost sa Fakultetom za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), na kome su inspektori pronašli nepravilnosti u radu. On je podvukao da je uveren da Srbiju od najnerazvijenijih država razlikuje solidno visoko obrazovanje i da će, budu li dopustili da se ono uruši, ona doći na nivo tih bivših kolonijalnih država.

– Na najboljem smo putu da to dozvolimo, ako nam budu stizala ovakva tumačenja raznoraznih inspekcija i ministarstava. Ovo nema nikakve veze sa politikom, već ima sa postavkom UB-a i visokog školstva u Srbiji. Profesori u Republici Srpskoj imaju plate 1.500 i 2.000 evra i traže novo uvećanje, na šta im nadležni odgovaraju sa: „Šta hoćete, plate redovnih profesora fakulteta u Srbiji su 1.000 evra?” – istakao je Kuzmanović i predložio hitan prošireni rektorski kolegijum na kome će raspravljati o finansijama.

Prof. dr Dejan Tanikić, dekan Tehničkog fakulteta u Boru, potvrdio je za „Politiku” da je budžetska inspekcija prvo njih posetila i pisala im prekršajnu prijavu.

– Jedina je razlika u tome što FASPER ima prostor koji izdaje, a mi ne, nama samo spore način na koji smo trošili sopstvena novčana sredstva – upozorio je Tanikić.

Dekanka FASPER-a, Marina Šestić, zahvalila je Kuzmanoviću, koji je, kaže, jedini stao uz njih. Očekivala je i veću podršku Rektorata, koji se, kaže, čak delimično i ogradio od ove svoje članice izjavom da nema uvid u to kako fakulteti troše sopstveni novac.

– Mi smo mali fakultet, prihodi nam ne mogu biti veliki, trošimo ih da nadomestimo što ne plati država, da malo podignemo jako niske plate profesora i saradnika i kada to pokušavamo evo neko dođe i kaže da ne možemo jer novac koji zaradimo nisu naša sopstvena sredstva. Iz aviona se vidi da polako gubimo autonomiju univerziteta, samo nam još fali da se zavisnost od države ogleda i u finansijskom delu. Mi smo radili prema zakonu, tu nema dileme, ali je pitanje da li ćemo biti sada ili za pet godina ponovo ucenjeni i dokad ćemo poslovati u neizvesnosti kada će nas budžetska inspekcija kazniti – istakla je Šestićeva.

Prorektorka za finansije prof. dr Zorica Vujić istakla je da nije tačno da UB ne stoji iza FASPER-a, da se svi osećaju ugroženo jer univerzitet smatra da rade kako treba, ali da budžetska inspekcija misli suprotno. Podsetila je da UB sa ministarstvima radi na kreiranju platforme za finansiranje visokog obrazovanja.

– U jednom trenutku su nam, međutim, iz dva ministarstva rekli da oni žele da se dogovore između sebe. Mi sa univerziteta nismo svojom voljom isključeni iz tog procesa. Što se tiče FASPER-a, prostor koji izdaju pod znakom je pitanja, a drugi problem je što su finansijski pravilnici UB-a jako stari – istakla je Vujićeva.

Na sednici koja je održana na Ekonomskom fakultetu jednoglasno je usvojena i takozvana platforma sa predlozima osam dekana kako rešiti problem nezainteresovanosti maturanata za nastavničke smerove. Prof. dr Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, istakao je da je više od 1.000 nastavnika izašlih sa te ustanove zaposleno u osmoletkama i srednjim školama i da žele da se pridruže rešavanju pomenutog problema.

– Rešenje nedostatka nastavnika mora da bude sistemsko, ovo je važno nacionalno pitanje, a ne samo problem pojedinih fakulteta. Moramo da ga rešimo u nekoliko narednih godina, jer lako možemo doći u situaciju da nema ko da nam obrazuje decu. Osnovno i srednje školstvo nam je degradirano i mi po kvalitetu ne možemo da poredimo sadašnje brucoše i one koji su nam dolazili pre 15 godina – podvukao je prof. dr Ratko Ristić, prorektor za nauku.

Prorektor Dejan Filipović je potvrdio da su odluke Upravnog suda o osporenom doktoratu ministra finansija Siniše Malog stigle u Rektorat i pojasnio da su ih prosledili pravnoj službi univerziteta kako bi dobili tumačenje i mišljenje. Precizirao je da je dopis iz Upravnog suda u Rektorat stigao krajem prethodne sedmice i da nemaju rok do kada će formirati konačan stav.

Do sutra odluka koji fakulteti će, uz maturu, imati i test sklonosti

Ministarstvo prosvete je odredilo da im do sutra svi fakulteti dostave informaciju da li će uz državnu maturu organizovati i test provere sklonosti kandidata i da je objave na svojim sajtovima, otkrio je prorektor za nastavu, Dejan Filipović.

– Ministarstvo je dalo predlog bodovanja na državnoj maturi: da na uspeh u školi maturanti dobiju maksimalno 40 poena, a iz srpskog, matematike i trećeg predmeta moraju minimalno imati 10 bodova. Iz testa sklonosti, gde ga bude bilo, mogu dobiti maksimum 30 poena. A na fakultetima koji ga ne budu uveli ti bodovi će biti raspoređeni na tri pomenuta predmeta – pojasnio je Filipović.