Амандман радикал а ССП не би обавезивао ЕУ

Амандман који је Скупштини Србије предложила Српска радикална странка да се у закону о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању наведе да је Косово део Србије, према мишљењу правних стручњака са којима смо разговарали, не би могао да утиче на став који Европска унија има у вези са статусом Космета. Интерпретативна изјава, односно декларација коју су радикали предложили не би обавезивала другог потписника ССП-а, односно ЕУ и њена функција би била више за унутарполитичке потребе.

Према речима др Слободана Самарџића, потпредседника Демократске странке Србије и бившег министра за Косово и Метохију, та клаузула не обавезује партнера са којим се потписују споразум него само Србију. ДСС, како каже у изјави за „Политику”, није хтео да се прикључи таквој активности јер сматра да је по овом питању основно шта ЕУ сматра о Косову те да она мора са самом собом и са Србијом да разјасни неспоразум и праксу да крши међународно право.

„ДСС сматра да се таквом интерпретативном клаузулом не би ништа добило јер је проблем у ЕУ, а не у Србији. Најпре се морају разјаснити ове нејасноће и постићи степен поверења који је пољуљан једностраним потезима ЕУ која ради на независности Косова преко Еулекса, администрације, посебног механизма ССП-а за Косово”, објашњава Самарџић.

Ипак, он истиче и да иако изјава не би променила суштину споразума, у његовој примени држава би захваљујући овој декларацији имала маневарски простор који би сама себи обезбедила што је битно јер постоје неки „магловити и нејасни” делови ССП-а.

Према мишљењу професора међународног права др Милана Пауновића, ЕУ је прекршила оно што је сама потписала (ССП) самим тим што је послала Еулекс на Косово и тиме фактички признала независност Косова. Он истиче да без признања ЕУ да је Косово део Србије не би смео да се потписује ССП те да би интерпретативна изјава могла да доведе до нових преговора о статусу Косова.

Функционер Пакта за стабилност југоисточне Европе Горан Свилановић сматра да је интерпретативна изјава фактички сувишна, јер је и пре потписивања ССП-а, Србија у преамбули новог УставаКосово дефинисала као саставни део Србије.

„ССП је специфичан уговор, прилично формалан, између једне земље и ЕУ тако да нисам сигуран да Србија може да уради више од онога што је до сада урадила пошто је оно што се сада зове интерпретативном изјавом урадила пре него што је споразум закључила. И у самом ССП-у Косово се на неки начин помиње као део Србије”, објашњава Свилановић.

Он наглашава да председник, премијер као и сви чланови како ове тако и прошле владе готово свакодневно дају изјаве у којима истичу да је Косово део Србије.

Влада би, како каже, могла да тумачи ССП како хоће, али то не обавезује другу страну, њих обавезује текст споразума. Према његовим речима, предлог радикала значио би измену споразума, а то у пракси значи отварање нових преговора о Косову.

И Владимир Тодорић, директор Правног форума, слаже се да интерпретативна изјава не може обавезивати другу страну већ да она служи само за употребу на домаћој политичкој сцени. Таква изјава би, како каже Тодорић, могла да се донесе, јер у ССП-у се каже да ће Србија развијати добросуседске односе са земљама региона, па Србија може евентуално да усвоји декларацију којом ће јасно рећи да ће Србија сматрати да се ССП може односити и на Косово.

„Ово је цена да радикали ускоче на брод, али не знам због чега би се она платилајер није преко потребна њихова сагласност за усвајање ССП-а. Из перспективе онога ко је на власти нема разлога за уступак”, сматра Тодорић.

Влада је, иначе, одбила амандман радикала уз образложење да „Косово и Метохија није основни предмет закључења ССП-а, а усвајањем амандмана би то објективно постало”.

Такође, влада у свом објашњењу истиче да „према међународном праву државе могу приликом потписивања или ратификације неког међународног споразума, па и касније, давати интерпретативне изјаве, по правилу, само ако се самим споразумом предвиди могућност давања таквих изјава. Интерпретативном изјавом се прецизира како страна уговорница тумачи неке одредбе споразума, али се њоме не могу мењати садржина и смисао споразума”.

Владимир Тодорић каже да је тачно владино тумачење да се у споразум после потписивања не могу накнадно уносити никакве измене ако то није предвиђено самим споразумом, али наглашава и да таква изјава може бити донета, а да не мора да буде део самог споразума већ закона о ратификацији или независно од њега, што су заправо радикали и предлагали. Тодорић, међутим сматра и да таква изјава не би имала никакав међународноправни значај.