Хумор Томаса Нуна у дијалогу са самим собом

Ако уметник зна да исприча причу, онда ће пронаћи начин. Ова реченица важи посебно за Томаса Нуна и за комад „После забаве”, којим се представља као играч, кореограф и редитељ, вечерас од 20 часова у Битеф театру, на 20. Београдском фестивалу игре. После велике гужве, а сви то понекад искусимо, услед чулног преоптерећења насталог од мноштва разговора, човек покушава да одвоји важно од безначајног, присећа се доброг и изнова прекраја лоше и прича сам са собом. Неочекивана појава његовог алтер ега покреће дијалог, интензиван и апсурдан, где се истине, лажи и снови изражавају кроз покрет и реакције прилично бунтовне лутке. Нун и његова лутка пуне сцену животом, драмом, хумором, иронијом.

То је прича Томаса Нуна, који се из Велике Британије због једне Каталонке у коју се заљубио, преселио у Барселону. Био је одличан математичар и првобитно је студирао геологију на Оксфорду. Након што је дипломирао, једно играчко искуство са Јамајке га је определило да изучава уметничку игру у лондонској Рамберт школи. Уследили су ангажмани у бројним трупама, између осталих и код Ицика Галилија у Холандији, да би се касније придружио белгијској трупи, под вођством Фредерика Фламана. Долазак у Барселону означио је почетак сарадње са неколико локалних кореографа, укључујући чувеног Сеск Желабера и Рамона Ојеа. Убрзо, Нун оснива сопствену трупу са којом је до сада креирао више од 35 продукција, које укључују целовечерња дела, представе за породице, сарадње са музичарима и уметницима других дисциплина, као и инклузивне радове. Трупа бележи наступе на важним сценама и фестивалима у Шпанији и у свету. Нун често ради као гостујући педагог и кореограф. Креирао је за многе познате ансамбле, а од 2006. године је на позицији програмског консултанта SAT театра у Барселони. Награду града Барселоне за игру добио је 2011.