Овогодишња инфлација 9,5 одсто

Овогодишња стопа инфлације биће око 9,5 одсто, односно три процентна поена виша него што се економском политиком предвиђало за 2007. годину, упозорили су јуче стручњаци билтена Макроекономске анализе и трендови.

Догодило се, како су рекли, оно што се могло очекивати. Пошто влада није обуздала високу јавну потрошњу, поготово плате из своје надлежности, велика маса динара, и поред свих потеза НБС, учинила је своје - распирена је инфлација на коју је, само као добар изговор, дошла и оволетошња суша са свим пратећим поскупљењима хране.

Суша је била споредан, а никако главни разлог за ланчана поскупљења - од хлеба и меса, преко уља до млека, сматра уредник МАТ-а Стојан Стаменковић. На такав закључак упућује и наjобичније поређење цена само неколико прехрамбених производа код нас и у суседству. Суша је узела данак и у осталим земљама у нашем региону, али само су код нас цене хране порасле много више него што је уобичајено. Томе је, уз лоше карактеристике нашег тржишта, допринела доста висока картелизација великог броја произвођача хране код нас - истиче Стаменковић.

Када економска политика није у стању да раст зарада задржи у оквирима продуктивности, сматра он, уравнотежење макроекономских чинилаца преузима инфлација. Продуктивност у индустрији Србије у току осам месеци ове године је, у односу на исто раздобље лане, повећана свих 16 одсто. Проблем је, међутим, како је напоменуо Стаменковић, што се до тог резултата дошло осетним смањивањем броја запослених, а не тиме што смо постали вреднији и раднији. Дотле су плате, поготово у јавном сектору, повећане свих 30 процената. Резултат? Инфлација.

Сви покушаји НБС да својим мерама и доста скупим репо-операцијама колико-толико успостави равнотежу у робноновчаним токовима засад дају само половичне резултате. Централна банка својим мерама може да утиче на једва половину цена које се формирају на тржишту. О осталом "одлучује" држава или зелена пијаца. У таквим околностима НБС може да "заустави и живот" високим каматама и кредитним рестрикцијама, али цене ће учинити своје.

Суштина целог посла је, напомиње сарадник МАТ-а Миладин Ковачевић, да се уз доследну антиинфлациону политику не изгуби развојни темпо. Отуда и сугестија централној банци да у будућем вођењу новчане политике поведе више рачуна не само о циљаној стопи инфлације већ и о висини камата и курса динара, јер даље обезвређивање евра дуготрајно може бити велико буре барута за нашу економију.

О тој опасности најбоље сведочи чињеница да ће овогодишњи спољнотрговински дефицит бити око 6,6 милијарди евра. На његово смањивање, нажалост, не утиче висока стопа раста извоза од око 30 процената, колико снажна потрошња изазвана незарађеним платама и високим кредитним задуживањем грађана.