Еурека, за Метохију и Косово!

Само дан уочи годишњице „побуне” Владимира Владимировича Путина од 24. фебруара 2022. против кршења и селективне примене универзалних вредности, као што су: Повеља УН, међународно право, закон, суверенитет, слобода, демократија, од стране тзв. колективног Запада, огласио се и Ђузеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, ауторским текстом интригантног наслова: „Заједничким деловањем до победе међународног права”, на насловници „Политике” од 23. фебруара 2023. Овај високи бриселски представник на крају текста поручује: „ЕУ рачуна на све своје партнере да делују у духу заједничке одговорности и солидарности; да осигурају да агресија (Руске Федерације – Н. Б.) буде поражена и да преовлада међународно право”.

Добро сте чули – прочитали: да преовлада међународно право! Управо Борељ узвикује, по угледу на Архимеда: Еурека! – пронашао сам (решење) за Косово у складу са Повељом УН и међународним правом. Нажалост, то је само на први поглед, јер његова екселенција у свом ауторском тексту не помиње Резолуцију СБ УН 1244, јер зна да је кобна за опстанак лажне државе Косово, чиме подржава досадашње деловање тог и таквог колективног Запада.

Индикативно је да такво деловање траје од доласка првих усељеника на тло данашње Америке, насељене аутохтоним становништвом, које је у међувремену, скоро у потпуности „нестало”, управо због грубог кршења права на слободу. А шта је узрок данашњег планетарног лудила, нарочито израженог на тлу западне хемисфере. Да ли је у питању генеза и идентитет усељеника или се ради о урођеној карактеристици хомо сапијенса: егоизму и похлепи. Можда је одговор садржан у следеће две реченице: „Европске владе искоришћују прилику да истоваре на безбрижну, богату и гостољубиву Америку, ђубре из својих лудница и затвора, и не може се рећи да ли су лопови или барони који су дошли к нама, оставили племенитији род и више допринели нашем развоју (’Огњишта мудрости’, В. Дурант).” Протекли период од неколико стотина година од настанка Америке потврђује да су, нажалост, ови први оставили дубок траг нечовјештва.

А можда је узрок и амерички паклени план „Велика област”, који предвиђа потчињавање планете Земље потребама своје привреде. Уосталом, нека се читаоци определе, како је коме воља.

Имајући у виду генијалност „открића” бриселског великодостојника, право је чудо да није наишло на веће интересовање домаће и међународне јавности, осим часног изузетка, професора Радомира Јовановића, који је својим бриљантним текстом: „Врхунац хипокризије и бешчашћа”, у рубрици „Међу нама”, „Политика”, од 3. марта 2023. осветлао образ свеколиком интелектуалном корпусу свог народа.

Очигледно да Србија нема проблема са својим грађанима Албанцима, нити са ЕУ, која се у овом случају пита, колико и свитац са задњим делом свог тела, већ са америчком владом, која сепаратисте и терористе из редова албанске националне мањине користи као алат за остваривање својих колонијалних интереса, као што је отимање у покушају њене јужне покрајине Метохије и Косова, једног од привредним ресурсима најбогатијег кутка на планети Земљи подређујући све те потенцијале потребама америчке привреде. Да је тако, потврђује и чињеница да су чланови некадашње америчке владе и високи представници њене администрације пре више од две деценије формирали своје приватне компаније у Метохији и на Косову (Мадлен Олбрајт, Весли Кларк, Вилијам Вокер, и многи други), које интензивно експлоатишу њено природно и свако друго богатство.

Још пре четири године, на предња и шира догађања скренута је пажња не само домаћој, већ и међународној јавности, колумном: „Резолуција 1244 је кинески зид”, у рубрици „Погледи”, „Политика” од 24. јуна 2019, а, која је већ 2021. увршћена у првих тридесет, од укупно сто докумената која чине капиталну књигу: „САНУ и косовско питање”, „Глас јавности”, Београд.

Пошто Американцима не пада на памет да добровољно одустану од реализације свог пакленог плана потчињавања слободних земаља потребама своје привреде, или пак да признају ничим неизазвану агресију, изведену 1999. на Савезну Републику Југославију (СЦГ) са својих осамнаест западних сателита, сабраних у НАТО, која представља, после завршетка Другог светског рата, најбруталније кршење Повеље УН и међународног права, то је неопходна комбинација силе закона и закона силе, како је то Путин већ започео.

Реализација најновијег „чврсто дефинисаног оквира” о Метохији и Косову како рече аутор текста: „Заборавите тзв. Косово”, рубрика „Погледи”, „Политика”, 3. марта 2023. унапред је осуђена на неуспех, уколико се не испоштује закон и међународно право, на чему управо инсистира његова екселенција из Брисела.

Из „Предлога Споразума о путу нормализације између Косова и Србије”, објављеног на сајту ЕУ, уместо да се налази у преамбули истог, Резолуција 1244 СБ УН, као документ највеће правне снаге у међународном правном поретку, који обавезује сваку од 193 чланице УН, без изузетка и временског ограничења, нажалост се уопште не помиње. Стиче се утисак да је овај предлог резултат шибицарења бриселске и вашингтонске администрације, а не на закону заснован и уравнотежен предлог решења, који се темељи на Божјој и људској правди, садржаним у Повељи УН и међународном праву.

Зато су ван памети констатације појединих „аналитичара”, да и поред непобитних чињеница, у јужној српској покрајини постоји некакав замрзнути конфликт, јер је очигледно да се ради о класичној отимачини у покушају дела територије државе Србије, чланице УН, а од стране некадашњег светског хегемона САД.

Упркос свему, аутор поменутог текста поентира: „Тек када се ослободи потенцијалних претњи, које је конфликт око Косова представљао региону и Европи у целини, Запад може да се концентрише на реформске процесе и (топуз – Н. Б.) демократизацију Србије.”

Успешно окончање постојећег статуса јужне српске покрајине у складу са повељом УН, међународним правом и Уставом Србије умногоме зависи и од слоге и јединства српског народа и свих грађана Србије коју ремете утицајни појединци у служби отимача, ширећи дефетизам, нарочито међу млађим генерацијама. А велики Његош, српски тајновидац и владика црногорски, још пре скоро два века, упозорио је: „Не бојим се од вражијега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега”.

Пошто је Борељ у својству високог представника ЕУ, позивајући се на закон, дошао до решења за тзв. Косово, може, као интернационални дипломата, једним потезом пера постићи „да агресија Русије буде поражена и да преовлада међународно право”, тако што ће сачинити и упутити предлог споразума Америци, да се заједно са својим „партнерима” сагласи да је извршена противправна агресија на СР Југославију (укључујући и сличне случајеве у свету) са извињењем родбини и потомцима погинулих, исплатом причињене ратне штете, да још живе хероје отпора агресији, који се налазе по казаматима широм Европе, одмах ослободе и штету им надокнаде, као и да исплате штету причињену привреди Србије током трајања незаконитих и ничим неизазваних санкција.

Ово је прави пут који би Америка требало да изабере да би зауставила почетак силаска са светског трона и уједно спасила човечанство од катаклизме. Признање грешака је привилегија великих, а жртва минорна и у материјалном (према садашњим издацима) и у моралном, у односу на тренутни учинак и онај који следи. На тај начин Владимир Владимирович Путин би био поражен. У супротном остаје на снази право силе.

Генерални директор „Трепче” у последњој деценији 20. века