Eureka, za Metohiju i Kosovo!

Samo dan uoči godišnjice „pobune” Vladimira Vladimiroviča Putina od 24. februara 2022. protiv kršenja i selektivne primene univerzalnih vrednosti, kao što su: Povelja UN, međunarodno pravo, zakon, suverenitet, sloboda, demokratija, od strane tzv. kolektivnog Zapada, oglasio se i Đuzep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, autorskim tekstom intrigantnog naslova: „Zajedničkim delovanjem do pobede međunarodnog prava”, na naslovnici „Politike” od 23. februara 2023. Ovaj visoki briselski predstavnik na kraju teksta poručuje: „EU računa na sve svoje partnere da deluju u duhu zajedničke odgovornosti i solidarnosti; da osiguraju da agresija (Ruske Federacije – N. B.) bude poražena i da preovlada međunarodno pravo”.

Dobro ste čuli – pročitali: da preovlada međunarodno pravo! Upravo Borelj uzvikuje, po ugledu na Arhimeda: Eureka! – pronašao sam (rešenje) za Kosovo u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom. Nažalost, to je samo na prvi pogled, jer njegova ekselencija u svom autorskom tekstu ne pominje Rezoluciju SB UN 1244, jer zna da je kobna za opstanak lažne države Kosovo, čime podržava dosadašnje delovanje tog i takvog kolektivnog Zapada.

Indikativno je da takvo delovanje traje od dolaska prvih useljenika na tlo današnje Amerike, naseljene autohtonim stanovništvom, koje je u međuvremenu, skoro u potpunosti „nestalo”, upravo zbog grubog kršenja prava na slobodu. A šta je uzrok današnjeg planetarnog ludila, naročito izraženog na tlu zapadne hemisfere. Da li je u pitanju geneza i identitet useljenika ili se radi o urođenoj karakteristici homo sapijensa: egoizmu i pohlepi. Možda je odgovor sadržan u sledeće dve rečenice: „Evropske vlade iskorišćuju priliku da istovare na bezbrižnu, bogatu i gostoljubivu Ameriku, đubre iz svojih ludnica i zatvora, i ne može se reći da li su lopovi ili baroni koji su došli k nama, ostavili plemenitiji rod i više doprineli našem razvoju (’Ognjišta mudrosti’, V. Durant).” Protekli period od nekoliko stotina godina od nastanka Amerike potvrđuje da su, nažalost, ovi prvi ostavili dubok trag nečovještva.

A možda je uzrok i američki pakleni plan „Velika oblast”, koji predviđa potčinjavanje planete Zemlje potrebama svoje privrede. Uostalom, neka se čitaoci opredele, kako je kome volja.

Imajući u vidu genijalnost „otkrića” briselskog velikodostojnika, pravo je čudo da nije naišlo na veće interesovanje domaće i međunarodne javnosti, osim časnog izuzetka, profesora Radomira Jovanovića, koji je svojim briljantnim tekstom: „Vrhunac hipokrizije i beščašća”, u rubrici „Među nama”, „Politika”, od 3. marta 2023. osvetlao obraz svekolikom intelektualnom korpusu svog naroda.

Očigledno da Srbija nema problema sa svojim građanima Albancima, niti sa EU, koja se u ovom slučaju pita, koliko i svitac sa zadnjim delom svog tela, već sa američkom vladom, koja separatiste i teroriste iz redova albanske nacionalne manjine koristi kao alat za ostvarivanje svojih kolonijalnih interesa, kao što je otimanje u pokušaju njene južne pokrajine Metohije i Kosova, jednog od privrednim resursima najbogatijeg kutka na planeti Zemlji podređujući sve te potencijale potrebama američke privrede. Da je tako, potvrđuje i činjenica da su članovi nekadašnje američke vlade i visoki predstavnici njene administracije pre više od dve decenije formirali svoje privatne kompanije u Metohiji i na Kosovu (Madlen Olbrajt, Vesli Klark, Vilijam Voker, i mnogi drugi), koje intenzivno eksploatišu njeno prirodno i svako drugo bogatstvo.

Još pre četiri godine, na prednja i šira događanja skrenuta je pažnja ne samo domaćoj, već i međunarodnoj javnosti, kolumnom: „Rezolucija 1244 je kineski zid”, u rubrici „Pogledi”, „Politika” od 24. juna 2019, a, koja je već 2021. uvršćena u prvih trideset, od ukupno sto dokumenata koja čine kapitalnu knjigu: „SANU i kosovsko pitanje”, „Glas javnosti”, Beograd.

Pošto Amerikancima ne pada na pamet da dobrovoljno odustanu od realizacije svog paklenog plana potčinjavanja slobodnih zemalja potrebama svoje privrede, ili pak da priznaju ničim neizazvanu agresiju, izvedenu 1999. na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SCG) sa svojih osamnaest zapadnih satelita, sabranih u NATO, koja predstavlja, posle završetka Drugog svetskog rata, najbrutalnije kršenje Povelje UN i međunarodnog prava, to je neophodna kombinacija sile zakona i zakona sile, kako je to Putin već započeo.

Realizacija najnovijeg „čvrsto definisanog okvira” o Metohiji i Kosovu kako reče autor teksta: „Zaboravite tzv. Kosovo”, rubrika „Pogledi”, „Politika”, 3. marta 2023. unapred je osuđena na neuspeh, ukoliko se ne ispoštuje zakon i međunarodno pravo, na čemu upravo insistira njegova ekselencija iz Brisela.

Iz „Predloga Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije”, objavljenog na sajtu EU, umesto da se nalazi u preambuli istog, Rezolucija 1244 SB UN, kao dokument najveće pravne snage u međunarodnom pravnom poretku, koji obavezuje svaku od 193 članice UN, bez izuzetka i vremenskog ograničenja, nažalost se uopšte ne pominje. Stiče se utisak da je ovaj predlog rezultat šibicarenja briselske i vašingtonske administracije, a ne na zakonu zasnovan i uravnotežen predlog rešenja, koji se temelji na Božjoj i ljudskoj pravdi, sadržanim u Povelji UN i međunarodnom pravu.

Zato su van pameti konstatacije pojedinih „analitičara”, da i pored nepobitnih činjenica, u južnoj srpskoj pokrajini postoji nekakav zamrznuti konflikt, jer je očigledno da se radi o klasičnoj otimačini u pokušaju dela teritorije države Srbije, članice UN, a od strane nekadašnjeg svetskog hegemona SAD.

Uprkos svemu, autor pomenutog teksta poentira: „Tek kada se oslobodi potencijalnih pretnji, koje je konflikt oko Kosova predstavljao regionu i Evropi u celini, Zapad može da se koncentriše na reformske procese i (topuz – N. B.) demokratizaciju Srbije.”

Uspešno okončanje postojećeg statusa južne srpske pokrajine u skladu sa poveljom UN, međunarodnim pravom i Ustavom Srbije umnogome zavisi i od sloge i jedinstva srpskog naroda i svih građana Srbije koju remete uticajni pojedinci u službi otimača, šireći defetizam, naročito među mlađim generacijama. A veliki Njegoš, srpski tajnovidac i vladika crnogorski, još pre skoro dva veka, upozorio je: „Ne bojim se od vražijega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega”.

Pošto je Borelj u svojstvu visokog predstavnika EU, pozivajući se na zakon, došao do rešenja za tzv. Kosovo, može, kao internacionalni diplomata, jednim potezom pera postići „da agresija Rusije bude poražena i da preovlada međunarodno pravo”, tako što će sačiniti i uputiti predlog sporazuma Americi, da se zajedno sa svojim „partnerima” saglasi da je izvršena protivpravna agresija na SR Jugoslaviju (uključujući i slične slučajeve u svetu) sa izvinjenjem rodbini i potomcima poginulih, isplatom pričinjene ratne štete, da još žive heroje otpora agresiji, koji se nalaze po kazamatima širom Evrope, odmah oslobode i štetu im nadoknade, kao i da isplate štetu pričinjenu privredi Srbije tokom trajanja nezakonitih i ničim neizazvanih sankcija.

Ovo je pravi put koji bi Amerika trebalo da izabere da bi zaustavila početak silaska sa svetskog trona i ujedno spasila čovečanstvo od kataklizme. Priznanje grešaka je privilegija velikih, a žrtva minorna i u materijalnom (prema sadašnjim izdacima) i u moralnom, u odnosu na trenutni učinak i onaj koji sledi. Na taj način Vladimir Vladimirovič Putin bi bio poražen. U suprotnom ostaje na snazi pravo sile.

Generalni direktor „Trepče” u poslednjoj deceniji 20. veka