И Бошњаци у Канади против филма Малагурског

Специјално за „Политику”

Торонто – Пред данашњи почетак турнеје филма Бориса Малагурског „Република Српска: Борба за слободу” у Канади, међу припадницима овдашње бошњачке заједнице расту тензије. Нешто слично као што се дешавало прошле седмице, кад је филм приказиван у САД. Пројекције филма биће одржане у више канадских градова. Због изузетно великог интересовања у Ванкуверу је уведена додатна пројекција, а много је заинтересованих и у другим градовима.

Против приказивања овог филма у Канади побунио се такозвани Институт за истраживање геноцида – Канада, као и његов директор Емир Рамић, који је премијеру Џастину Трудоу, министрима и канадском парламенту упутио писмо у којем тражи да се филм забрани.

„Бошњачка екстремистичка групација коју предводи озлоглашени фалсификатор Емир Рамић покушала је да неистинама застраши канадског премијера Трудоа и издејствује забрану нашег филма наслепо. Свима који су видели документарац у потпуности је јасно да су у њему чињенице које су спорне само онима којима смета истина”, каже за „Политику” редитељ и продуцент филма Борис Малагурски.

Рамић у писму канадским властима тражи да забране филм позивајући се и на петицију коју је сам иницирао на интернету. До сада је петицију потписало око 35.000 људи из седамдесетак држава. У њој се понавља стара бошњачка теза да је Република Српска геноцидна творевина и констатује да филм негира геноцид у Сребреници иако у филму о томе нема говора.

„Писмо које је невладина организација из Хамилтона упутила премијеру Канаде и парламентарцима доживљавам као још један у низу острашћених националистичких испада који не доприносе помирењу балканских народа, а нарушавају основно начело трпељивости и мултикултурализма канадског друштва”, прича за „Политику” Јован Маријанац, свештеник из Киченра.

Он је највећи део живота провео у Канади и сматра да је најлепша одлика ове земље што важи правило да нико не треба да гради свој идентитет тако што ће негирати друге или угрожавати њихово право на миран живот.

„Горућа спорна питања наше заједничке историје из старог краја подгревати до те мере да једина тема међу Србима, Хрватима и Бошњацима треба да буду прошли ратови и наше разлике? Имамо ли ми сутра? Или да само оштримо секире мржње, па чак и седам хиљада километара далеко од родног краја”, каже Маријанац.

Иначе, у захтеву за забрану приказивања филма изнесене су паушалне и нетачне оцене да аутор и филм негирају геноцид, што је главна Рамићева тврдња још од кад се појавила вест да се снима филм. Дакле, он говори о филму који није видео, као што га нису видели ни други Бошњаци који га осуђују.

Користи се и контекст украјинског рата и антируског сентимента на Западу, па се говори да је Малагурски био дописник „Раша тудеја”, на западу забрањеног медија. Чини се да све говори о томе да је реч о изазивању медијске пажње и медијској манипулацији, чиме се још једном у јавности подстиче антисрпски наратив.

Треба рећи и да у овој кампањи и хајци против Републике Српске има најмање речи о филму.