Савић: Србија у овом тренутку нема поузданијег партнера од Русије

Потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали састао се пре неколико дана у Палати Србија са представницима Америчке банке и више од десет инвеститора из Европе који су заинтересовани за улагање у Србији и региону. Наша земља је исто пре неколико дана била домаћин Пословног форума западни Балкан и Шпанија. Такође, председник Србије Александар Вучић и потпредседник Савета министара и министар спољних послова Италије Антонио Тајани отворили су форум Србија–Италија, а том приликом потписано је 11 споразума. Све ово су вести из наше економске свакодневице. Нико од страних инвеститора није поменуо увођење санкција Русији као услов за сарадњу.

Са друге стране Владимир Ђукановић, посланик у скупштини највеће, владајуће партије, за наш лист каже: „Прети нам озбиљна изолација, јер нико на Западу неће хтети да сарађује са земљом која није јасно осудила Путина као ратног злочинца.”

Где је истина? Сукоб у Украјини траје већ годину дана, а ми још нисмо увели санкције Русији. Приде прошле године прилив страних инвестиција је био рекордан.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, наводи да Запад има својих брига. Притисци ће се наставити, може нам се десити неки облик ограничења, али их он не очекује. Када би то урадили Србију би још више гурнули према Русији и Кини.

„Сматрам да Србија у овом тренутку нема поузданијег партнера од Русије. Са Западом имамо другу врсту комуникације. Имамо пуно њихових компанија овде, спољнотрговинска размена је највише усмерена на европске земље. Не делим мишљење да ће стране фирме да оду из Србије ако Запад буде тражио да уведемо санкције Русији. Не функционише тако Запад. Неким компанијама они можда могу нешто да наложе. Али моје питање је, ако се Запад сада налази у кризи, ништа мањој него што је Србија, можда чак и жешћој, куда би те компаније отишле? Да неће можда у Кину. Па и са Кином се компликује ситуација. Да неће да оду у Немачку где је цена радне снаге три, четири, пута виша него код нас, где је еколошка заштита већа, где је синдикално организовање изузетно. А у Србији могу да раде шта хоће. У Србији имају апсолутну пажњу које нема ниједно српско предузеће. Све стране компаније било да су немачке, италијанске, турске мажене су и пажене тако да не верујем у ту причу да би оне тек тако лако отишле из Србије”, напомиње овај економиста.

„Ми од Русије имамо политичку подршку, у неком тренутку можда чак и војну. Да ли треба да прекинемо ту пупчану врпцу? Не видим да Русија ишта ради против Србије. И да уведемо санкције да би Запад био задовољан, они ће као да нам помогну. Они ће да нас условљавају, да нам натоваре на леђа питања која треба да решимо, а која у суштини не можемо да решимо”, објашњава наш саговорник.

„Не бих се ја сложио са господином Ђукановићем, а ни са нашим председником. Нико не очекује да Србија треба да гура прст у око Западу. Ми морамо да водимо вешту политику и да објашњавамо да немамо другачијег решења, излаза од оног што радимо. Разумеју то они много боље него што ми мислимо, али то њима не одговара. Они поново хоће да се играју преко леђа Србије. Наравно, мени је лако да то кажем, нисам политичар”, каже Савић.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, не види толико велике притиске да би увођење санкција било потпуно извесно.

„Атмосфера око увођење мера постоји. С друге стране заинтересованост за улагање је велика, обим извоза је велики као резултат страних инвестиција. Зато не може да се каже да је прошла година оставила страшне последице по српску економију. Било је лоших ефеката као уосталом и код других земаља. Они су се пре свега одразили на платни биланс на увозној страни, односно на повећање спољнотрговинског дефицита”, наводи Николић.

За ову годину притиске више види у смислу имплементације Охридског споразума. То је, према његовом мишљењу, битнији моменат него саме санкције. Однос према Русији у овом тренутку је по страни. Има мањи значај. Цела Европа се прилагодила. И притисци нису толики.