Како је Курти променио презиме у Заједница

Не стишава се политичка бура на Косову и Метохији због прихватања споразума из Охрида премијера привремених приштинских инстититуција Албина Куртија којим се обавезао да формира Заједницу српских општина. Тако је јутрос председник Социјалдемократске партије Дардан Молићај у Приштини, на протесту који је организован у знак противљења европском предлогу пута ка нормализацији односа Београда и Приштине и анексу тог споразума договореном у Охриду, да је премијер Албин Курти доказао да му је више стало до власти него до Косова.

„Ништа се није променило на Косову, ништа се није променило у Србији. Једино што се променило је да премијер сада више воли власт него државу. За нас је јасно које Косово волимо. Чини се да је јасно да актуелни премијер није забринут због штете због Заједнице”, рекао је Молићај, преноси портал „Репортери”.

Подсећа да је Курти некада своје политичке противнике нападао због ЗСО.

„Сада када се одлучио за оснивање Заједнице, он то назива самоуправљањем. У тој промени назива из Заједница у самоуправљање, оно што ће остати је промена из Курти у Заједница и то је сада Албин Заједница”, рекао је Молићај.

Током протеста, заставе испред Косметске Владе замењене су са белим заставама, а Молићај је рекао да оне симболизују предају Куртија.

За то време је премијер Курти отишао у Тирану где је предвиђено да се састане са премијером Албаније Едијем Рамом и председницом парламента Линдитом Николом. Тема састанка биће споразум у Охриду између Београда и Приштине.

С обзиром на то да до посете долази недељу дана након договора у Охриду око анекса имплементације европског предлога о путу ка нормализацији односа Србије и Косова, Приштински портал „Газета експрес” наводи да ће Курти највероватније информисати домаћине о тим разговорима.

Од сузавца до беле заставе

Сигурно да ни у најгорем могућем сценарију Курти није могао да претпостави да ће за две године, од противника постати „поборник” формирања Заједнице. Готово две године Аљбин Курти је на месту премијера водио своју стару политику у дијалогу са Србијом, засновану на причи о реципроцитету. Више пута је изјавио да ЗСО никада неће бити формирана. Шта се и колико променило његовим прихватањем договора у Охриду 18. марта и европског плана 27. фебруара у Бриселу?

Приликом ступања на власт, Курти је дао велика обећања бирачима по питању напретка у економији, отварањеа нових радних места и борбе против корупције. Изричит је био и када је у питању дијалог са Србијом, који је ставио на седмо место својих приоритета, а од почетка мандата говори да Заједница српских општина неће бити формирана. Сви на Космету наводе да је Курти врло мало остварио од обећаног.

Лидери опозиционих партија на Косову нису пропустили прилику да Куртија подсете како је 2018. године изазвао велике демонстрације због споразума које сада и сам прихвата. Сад се у Приштини демонстрације организују против њега. Оптужују га да је „нанео ненадокнадиву штету Косову” прихватањем европског предлога.

Аналитичар и социолог Артан Мухаџири подсећа да је супротстављање формирању ЗСО било један од Куртијевих главних стубова популистилчке реторике.

„Као опозициони лидер, премијер Курти је био познат по својим бескомпромисним ставовима према најважнијим темама косовског политичког дискурса. Континуирано и снажно супротстављање Заједници општина са српском већином био је један од његових главних стубова популистичке реторике. Међутим, на састанцима од 27. фебруара и 18. марта, Курти је прихватио да поштује све претходне споразуме између Косова и Србије – укључујући и онај у вези са Заједницом”, навео је Мухаџири, преноси Косово онлајн.

Он је оценио да је таква политичка промена Куртија велика и добродошла, како због грађана Косова, тако и због међународне заједнице. Према Мухаџиријевим речима, Курти одступање од своје политике може оправдати ако Косово буде направило помак по важним питањима.

Аналитичар Дардан Сејдиу сматра да након Охрида лидери Косова и Србије знају да се сада пита једино ЕУ, али да Курти изјавом да је био вољан да формира самоуправу поставља нове етничке линије.