Осмаци први пут имали тест из изборног предмета

Пробни завршни испит, као обавезан део припреме за најважнију тродневну проверу знања за крај основног образовања и упис у средње школе, јуче су положили мали матуранти у осмолеткама широм Србије, решавањем два теста: из српског (матерњег) језика и из изабраног предмета. Дан раније урадили су и тест из математике. Сумирајући утиске након испита, осмаци београдске Основне школе „Бора Станковић” за „Политику” кажу да је имитација будуће матуре драгоцено искуство. Они и њихови вршњаци прва су генерација која је за трећи тест бирала један од понуђених пет предмета, што је једна од најважнијих измена у концепту мале матуре, после девет година полагања комбинованог теста као последњег, трећег дела испита.

– Нема више комбинованог теста и утолико је лакше што не морамо да обнављамо градиво из пет предмета него из једног који смо одабрали, и притом се испоставило да на трећем тесту из било ког изборног предмета: биологије, географије, физике, историје или хемије, нема задатака отвореног типа него су сви затворени, то јест с понуђеним одговорима који су једноставнији за решавање – указују ученици осмог разреда ОШ „Бора Станковић”.

У овој кући знања највише малих матураната изабрало је географију за трећи тест, док је за историјом владало најмање интересовање. На републичком нивоу, према подацима Министарства просвете, од 64.747 осмака убедљиво највише определило се за биологију (38 одсто), затим за географију (29 одсто), историју (16 одсто), а најмање популарни изборни предмети ове године су хемија, за коју се пријавило девет одсто ученика и физика, за коју се одлучило само осам одсто ђака.

– Српски је био лак, али је било пуно да се чита, два велика текста у првом и последњем задатку с неколико питања којима се проверава разумевање прочитаног. Није било много граматике, само у два задатка смо писали одговор, а један од тих су биле гласовне промене, док су сви остали били „на заокруживање” тачних међу датим решењима. Урадили смо солидно, ко је лошије урадио српски имаће бар 12 тачно решених задатака, а они којима српски иначе иде очекују најмање 18 тачних од укупно 20 питања – препричавају осмаци ОШ „Бора Станковић”.

Међу њима, Јована из осмог два, као и највећи број осмака у Србији, за трећи део испита одабрала је биологију. Каже да тешких задатака није било и, примера ради, наводи да је једно од најлакших питања било да се у ланцу исхране обележи трава као произвођач, или да се означи од које болести можемо оболети ако поједемо месо заражено неком бактеријом, као и да се од четири понуђена појма: раст, дисање, расејавање и размножавање издвоји онај који је особен биљкама, али не и животињама.

– Географија је била баш лагана, урадили смо све задатке за 20 минута и остали још 25 минута у испитној сали јер нисмо смели да изађемо раније. Било је доста табела и питања по принципу одреди да ли је тачно или не, па и баш смешних као да ли је тачно да година има 355 дана – дочарале су Вања и Наталија из осмог три.

Њихове другарице из одељења Ивона и Сара за трећи тест изабрале су најмање популарне предмете – физику и хемију.

– Физика је мој избор зато што ми најбоље иде од предмета понуђених за матуру иако из свих имам петице. Прошле године, као седмаци, радили смо годишњи тест, који је био увертира за укидање комбинованог, а увођење теста из изборног предмета. Тада сам одабрала географију, али уопште нисам била задовољна како сам урадила, и онда сам добро размислила и сада изабрала физику. Мислим да би сви седмаци на крају године требало да решавају сличан годишњи тест, баш због опредељивања за изборни предмет у осмом разреду. Задаци из физике ми нису били тешки, није било много рачунања, мислим да сам тест урадила прилично добро – указује Ивона.

Сара објашњава да иначе воли хемију, али да јој је најлакше да обнови градиво из тог предмета јер се учи само две године, у седмом и осмом разреду. Приметила је да је на пробном тесту било више теоријских питања, а да није било ништа што не знају да реше осмаци којима је хемија један од дражих предмета.

Основце школе „Бора Станковић” уочи почетка јучерашње пробне провере знања посетио је Бранко Ружић, министар просвете, али и некадашњи ђак ове осмолетке. Он је подсетио да је проба верна симулација правог и најважнијег тестирања у основним школама које ће се, према школском календару, одржати 21, 22. и 23. јуна за целу генерацију под једнаким условима на републичком нивоу. Ружић је рекао ђацима да нема разлога да буду под тензијом и да има сасвим довољно времена „за сва фина подешавања како би савладали и оно што још нису, бриљирали на завршном испиту и уписали се у жељене школе”.

Миленија Симић Миладиновић

АНТРФИЛЕ

Прегледање ђачких радова и анализа резултата следеће седмице

Након праве мале матуре решени тестови се шаљу у скенинг центре и електронски прегледају, међутим, тим путем не иду и урађени пробни тестови, него у целини (укључујући и омотнице) остају у школи где се и прегледају, али се не оцењују. Задатак је сваке осмолетке да следеће седмице, зарад унапређивања постигнућа ученика и постизања бољих резултата на завршном испиту, анализира њихов успех с имитације завршног испита и добијене резултате искористи за израду оперативних планова припремне наставе за малу матуру у јуну. До правог завршног испита пред осмацима су три месеца да обнове, утврде, науче предвиђено градиво да би на званичном завршном испиту постигли што боље резултате.