Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Украјина тражи да Савет безбедности УН хитно оконча руску „нуклеарну уцену”

Украјина тражи да Савет безбедности УН хитно оконча руску „нуклеарну уцену”
EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

КИЈЕВ – Украјина је данас тражила хитан састанак Савета безбедности УН ДА би се супротставио руској „нуклеарној уцени” јер је предсдник Русије Владимир Путин најавио да ће Москва да распореди нуклеарно оружје у Белорусији.

Европска унија је запретила Белорусији новим санкцијама ако то оружје распоређено, док су Сједињене Државе наговестиле да „немају индиција” да Москва намерава да употреби нуклеарно оружје у Украјини.

Белорусија, савезница Москве, граничи се са Украјином, Пољском и Литванијом.

„Украјина очекује од Велике Британије, Кине, САД и Француске ефикасне акције за супротстављање нуклеарној уцени Кремља” наводи се у саопштењу украјинског Министарства спољних послова шта очекује од тих сталних чланица Савета безбедности УН.

Министарство је позвало и Г7 и ЕУ да изврше притисак на Белорусију претећи јој „великим последицама” ако прихвати распоређивање руског нуклеарног оружја.

Прва западна земља која је реаговала на најаву Владимира Путина, Немачка, осудила је „нови покушај нуклеарног застрашивања” из Москве.

„Нећемо дозволити да нас скрене с нашег курса” тим претњама, рекао је за АФП званичник немачког Министарства спољних послова који не жели да му се објави име.

НАТО је осудио „опасну и неодговорну нуклеарну реторику”, тврдећи да „помно прати ситуацију”.

Шеф дипломатије ЕУ, Жозеп Борел, осудио је „неодговорну ескалацију и претњу европској безбедности”, упозоривши да је ЕУ „спремна” да уведе нове санкције Минску.

Портпарол Савета за националну безбедност САД, Џон Кирби, рекао је да ништа у овој фази неће изазвати Сједињене Државе да „промене став о стратешком одвраћању”.

Секретар украјинског Савета безбедности Олексије Данилов оценио је данас да је „Кремљ (узео) Белорусију као нуклеарног таоца” и да руска намера представља „корак ка унутрашњој дестабилизацији те земље” коју од 1994. води Александр Лукашенко.

Владимир Путин је у суботу најавио да ће Русија распоредити „тактичко” нуклеарно оружје у Белорусији и да је десет авиона већ спремно за употребу те врсте оружја.

„Ту нема ничег необичног: САД то раде деценијама. Оне су одавно распоредиле своје тактичко нуклеарно оружје на територији својих савезника”, рекао је Путин руској телевизији.

„Договорили смо се да и ми то урадимо”, додао је он, рекавши да планира да од 3. априла „обучи посаде” и да 1. јула „заврши изградњу специјалног складишта за тактичко нуклеарно оружје на територији Белорусије”.

Сједињене Државе складиште нуклеарно оружје у базама у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској. „Тактичко” нуклеарно оружје је мање моћно од „стратешког”, али његово дејство је подједнако смртоносно и непредвидиво.

Путин „признаје да се плаши пораза (у рату) и све што може да уради је да уплаши”, твитовао је Михајло Подољак, саветник украјинског председника, у недељу. Он је руског лидера оптужио за „кршење споразума о неширењу нуклеарног оружја”.

Путин је међутим тврдио да ће то распоређивање у Белорусији бити „без кршења наших међународних споразума о нуклеарном неширењу”.

Иако Белорусија директно не учествује у сукобу у Украјини, Москва је користила њену територију за офанзиву на Кијев 2022. године и за неке друге нападе, наводе украјинске власти.

Владимир Путин је своју одлуку у суботу мотивисао намером Велике Британије да Украјини пошаље муницију са осиромашеним уранијумом, што је недавно поменуо један британски званичник.

Путин је претио да ће употребити и ту врсту муниције која се користи за пробијање оклопа, ако је Кијев добије. Он је ту врсту муниције назвао „најопаснијом” јер „генерише оно што се зове радијациона прашина”.

Неколико руских званичника, укључујући бившег председника Дмитрија Медведева, међутим претило је Украјини и Западу нуклеарним оружјем још од почетка руске офанзиве, 24. фебруара 2022, наводи Бета.

Руска нуклеарна доктрина не предвиђа превентивну употребу нуклеарног оружја, већ само као одговор на напад на њу или њене савезнике, или у случају „угрожавања самог постојања државе”.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

rocky
iiii šta kažu ovi iz eu?Hoće li zapretiti Putinu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.