Став Грчке по питању Косова остаје исти

„Чврсто верујемо да је веома важно да српски народ види да делимо заједничку будућност, у породици ЕУ и зато је морамо заједно обликовати”, истиче Катерина Сакеларопулу, председник Републике Грчке у интервјуу за „Политику”. Катерина Сакеларопулу стиже данас у тродневну званичну посету нашој земљи, на позив председника Србије Александра Вучића.

Госпођо Сакеларопулу, недавно сте изнели став да је убрзање процеса придруживања западног Балкана ЕУ од виталног значаја за безбедност, стабилност и просперитет Европе. Можете ли, молимо Вас, детаљније објаснити зашто је од „виталног значаја”?

Европска унија је створена као визионарски пројекат мира и просперитета. Пројекат који би промовисао економску и политичку интеграцију. Данашња Европска унија резултат је тог почетног избора који ми, као Европљани, треба да бранимо. Треба да наставимо да неуморно тежимо ка обезбеђивању мира, стабилности и одрживог развоја у корист наших народа.

Немогуће је замислити Европу без њеног југоисточног региона. Процес приступања ЕУ је у средишту односа ЕУ и западног Балкана.

Интеграција региона западног Балкана у Европску унију је обострано корисна инвестиција стратешке природе, како за земље чланице ЕУ, тако и за западнобалканске партнере. То је став који Грчка деценијама доследно заступа и промовише. Европска унија није потпуна без западног Балкана.

Како бисте описали укупни тренутни формат стратешког партнерства између Грчке и Србије?

Грчка и Србија имају одличне билатералне односе који одражавају топло пријатељство између наших народа, засновано на нашим историјским и културним везама, као и нашу заједничку визију мира, безбедности и просперитета у нашим земљама и у ширем региону.

Чести контакти између наших влада на свим нивоима опипљив су доказ наших срдачних односа.

Уверена сам да ће се наша блиска и вишестепена сарадња развијати у будућности. Ми смо посебно заинтересовани за даље јачање наших стратешких односа са Србијом у свим областима, у корист не само наших земаља, већ и ширег региона.

Имплементација Заједничке декларације о стратешкој сарадњи између Грчке и Србије је важнa ставка за продубљивање сарадње, посебно у областима привреде, туризма, енергетике и одбране. Уверена сам да ће четврти састанак Савета за сарадњу на високом нивоу допринети том циљу даљег продубљивања наше билатералне сарадње.

Од свих држава чланица ЕУ које не признају једнострано проглашену независност такозваног Косова, стиче се утисак да Грчка има најинтензивније контакте и комуникацију са Приштином. Како се може објаснити такав развој односа?

Став Грчке, једне од ретких чланица ЕУ које нису признале једнострано проглашену независност Косова, остаје исти.

Истовремено, Грчка, поред свог добро познатог става о статусу Косова и верна својој политици на западном Балкану, следи прагматичан и конструктиван приступ у односу на Косово, који има за циљ јачање стабилности и сигурности, као и свеукупни помак ка ЕУ интеграцијама целог региона, што и јесте наш стратешки циљ.

Да ли Атина и даље чврсто стоји на ставу непризнавања тзв. Косова?

Као што сам раније поменула, став Грчке о Косову остаје непромењен. Наша конструктивна политика према Косову је у складу са том позицијом, промовише развој и јача стабилност и безбедност на западном Балкану.

С тим у вези, поздрављамо напредак који је постигнут на два састанка у Бриселу и Охриду са споразумом који је постигнут између две стране, такође и о имплементационом анексу. Грчка је спремна да подржи и Београд и Приштину на путу нормализације њихових односа и да допринесе међународним напорима за унапређење безбедности, стабилности и просперитета за народе у региону.

Када можемо очекивати следећи талас проширења ЕУ, односно пријем појединих земаља у чланство и од чега то зависи?

Кредибилна перспектива проширења захтева континуиране напоре и неповратне реформе. Напредак на европском путу је објективан процес заснован на заслугама који зависи од конкретних резултата које постиже свака појединачна земља.

У децембру 2022. године, Босна и Херцеговина је добила статус кандидата за чланство у ЕУ. У јулу 2022. Албанија и Република Северна Македонија одржале су своју прву међувладину конференцију са Европском унијом. Све су то знаци јасног напретка у процесу проширења ЕУ.

Рат у Украјини додатно је нагласио стратешки значај односа Европске уније и западног Балкана. Наиме, потребу да се убрза процес придруживања западног Балкана ЕУ како би се боље ухватио у коштац са различитим изазовима са којима се суочава Југоисточна Европа, изазове наднете на нас од стране сила које доводе у питање међународно право и неповредивост граница.

Грчка је активно подржала процес придруживања Београда. Србија је кључни партнер ЕУ. С тим у вези, поздрављамо напоре Владе Србије да убрза реформе, са посебним нагласком на владавину права и борбу против организованог криминала и корупције.

Чврсто верујемо да је веома важно да српски народ види да делимо заједничку будућност, у породици ЕУ, и зато је морамо заједно обликовати. Из тог разлога, апелујемо на Србију да настави свој напредак у фундаменталним областима правних тековина ЕУ, као што су владавина права, функционисање демократских институција и јавне управе, као и њено усклађивање са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Када је реч о енергетској безбедности , да ли бисте се сложили да „Европа пролази кроз једну од најтежих енергетских криза у историји”? Да ли би та криза могла да се погорша овог лета – када би резервоари енергије у ЕУ морали да се допуне?

Неоправдана војна агресија Русије на Украјину и њено коришћење испорука гаса као оружја изазвали су енергетску кризу без преседана за ЕУ и променили геополитички контекст европске енергетске политике.

То је био примарни разлог избијања енергетске кризе која је у потпуности утицала на тржишта нафте, природног гаса и електричне енергије, доводећи у питање нашу способност да се носимо са њеним негативним споредним ефектима. Цена енергетске кризе – за потрошаче у Европској унији, компаније, као и владе које су се умешале да масовно субвенционишу цене енергије – била је без премца.

Узимајући у обзир ову превисоку цену, ЕУ је представила јединствен фронт и сада је развила и успоставила низ механизама који ће нам помоћи да боље управљамо преосталим изазовима, будући да су цене електричне енергије и природног гаса и даље много веће од просечне цене последњих 10–15 година. ЕУ је сада боље опремљена да се суочи са још једном потенцијалном гасном кризом следеће јесени, него што је била пре инвазије на Украјину. Заједнички механизам куповине гаса, обавезно складиште природног гаса, мере ограничења потражње и могућност чак и наметања ограничења цена на увоз течног природног гаса (ЛНГ) у ЕУ омогућиће нам да будемо још боље припремљени него прошле зиме.

Недавно сте истакли допринос Грчке енергетској безбедности Европе, као чворишта за гасоводе и нафтоводе, на основу постојеће енергетске инфраструктуре и оне која је у фази изградње. Каква ће по вашем мишљењу бити улога нових ЛНГ терминала у Александруполису за енергетску безбедност Балкана и Европе у будућности?

С обзиром на тренутну кризу у енергетском сектору и ланцу снабдевања, Грчка се развија у поуздано енергетско чвориште, доприносећи максималном повећању енергетске безбедности земаља Југоисточне Европе промовишући пројекте за диверсификацију извора и путева природног гаса.

Са две плутајуће јединице за складиштење и регасификацију (ФСРУ) у Александруполису, стварањем још једног ФСРУ у Коринту (Диорига Гас) и могуће у Волосу (АРГО ФСРУ), може се очекивати да се улога Грчке као добављача енергетске безбедности за западни Балкан и шири регион додатно оснажи.

ФСРУ у Александруполису, који ће бити пуштен у рад крајем ове године, отвориће нову капију диверсификације за снабдевање природним гасом наших северних суседа који су имали мали или никакав приступ алтернативним изворима и трасама снабдевања природним гасом. У комбинацији са Трансјадранским гасоводом (ТАП), гасоводом Ист Мед и гасним интерконектором Грчка – Северна Македонија, Александруполис ФСРУ ће помоћи Србији, Републици Северној Македонији, Бугарској, Румунији, па чак и Украјини да смање и на крају елиминишу своју зависност од руског природног гаса.