Грубо мешање

Само пробајте да замислите у било којој земљи да се тужилачки помоћници или заменици, па чак и сам тужилац, сликају са амбасадором неке стране земље, таман да је она рецимо и пријатељска. Одмах по објављивању такве фотографије исти би били позвани на одговорност, свакако би морали да потраже неки други посао, тј. то би им на пристојан начин било поручено да учине, а амбасадор би био позван у Министарство спољних послова, где би му била уручена протестна нота или речено да се спакује и напусти земљу. Све то је било потребно да се догоди код нас када је амерички амбасадор Кристофер Хил објавио фотографију са тзв. српским Лаурама, Јасмином Пауновић и Бојаном Савовић. Нажалост, није се догодило и то је само јасан показатељ да Србија није у потпуности самостална држава и ту се мора бити реалан.

Постоје друштвене области у којима држава има само формално ингеренције, односно ствара се привид да тобоже обавља некакву власт, али у пракси тим друштвеним областима управља се управо из разноразних амбасада. Једна од тих области је и правосуђе које је одавно у много чему ван ингеренција саме државе. Један од кључних разлога због којих сам лично био против уставних промена и данас сматрам да сам био апсолутно у праву је управо та чињеница да ће одавно од државе и народа одрођено правосуђе у целости постати независно од државе којој припада, дакле од Србије, али ће готово у потпуности постати зависно од неких других влада и њихових држава. Посебно оних које кроз разне фондове плаћају разноразне семинаре и обуке нашим судијама и тужиоцима. Но, очито тада нисам био у потпуности схваћен, а тврдим да ћемо горке плодове од страних влада крајње зависног правосуђа тек убирати. Иначе, само пробајте да замислите да се Александар Вучић као председник Србије фотографисао са неким тужиоцем. Био би медијски линчован. Ипак, када фотку направи амерички амбасадор са тужитељкама, е то је ваљда одраз демократије. Какво одвратно лицемерје.

Није Хил случајно поставио ту фотографију, као што верујем да се саме тужитељке нису фотографисале са њим без жеље да свима пошаљу поруку. Дакле, Хил је на овај начин рекао да су оне под његовом заштитом, а он се овде свакако осећа као прави окупациони намесник, што неретко кроз своје провокативне ставове намерно и истиче. Такође, Хил нам је поручио да је српско правосуђе интересна област америчке амбасаде, односно да се зна ко њим управља. Са друге стране, тужитељке онако срећне и насмејане скоро да су зацвркутале од среће, јер је свима послата порука да њих нико не сме ни да помисли да такне или попреко погледа. Односно, назначено је да у правосудној хијерархији долази њихово време, јер су оне играчи оног ко се овде осећа као права власт, тј. прави газда. Оно што одавно бројни европски и уопште западни представници траже је стављање под контролу свих истрага које воде наша тужилаштва. Зато је и било неопходно 2011. године, управо под притиском САД, који је, како многи кажу, био нерационалан и неподношљив, на мала врата увести тужилачку истрагу, јер је крајњи циљ још тада зацртан био стављање под потпуну контролу српских тужилаштава. Стављањем под контролу наших тужилаштава, односно постављањем на најбитнија места кадрова који су суштински под контролом амбасада, нема тог политичара који неће добити истрагу или оптужење само ако не буде играо и свирао по тактовима неке од западних амбасада.

Све у свему, довољно је да пратите медијске наступе појединих судија, посебно чланова једне НВО која ведри и облачи српским правосуђем. Чим чујете шта они раде и иза ког су стали, тачно знате шта странци смерају у нашем правосуђу. Пуна су им уста независности, а они су оличење зависности од разних фондова западних земаља. Уосталом, погледајте им веб сајт и видите ко су им донатори, све ће вам бити јасно. Толико о српском независном правосуђу.

Народни посланик