Пуцњава на Обедској бари

Специјални резерват природе Обедска бара од 1995. године је под заштитом државе. Састоји се од три зоне, с тим да прва зона обухвата саму бару. Она није мртваја, већ је проточна и каналима повезана с реком Савом. Познато је да је Обедска бара једно од највећих станишта птица у Европи, уз више врста риба и многобројне биљне врсте.

Одувек су тишина и мир строго чувани у овом бисеру природе. Чамџије и пецароши увек су могли да користе искључиво чамце на весла, никад с моторима. Посетиоци и излетници у уређеном парку на обали баре у Обрежу не смеју да пуштају гласну музику, иако су ту и уређена места за роштиљ и мобилијар за игру деце.

Међутим, Обедска бара већ годинама постаје све више угрожена. Наиме, преко пута који спаја Обреж с Ашањом и Купиновом налазе се шума Матијевица и легализовано викенд-насеље. Двадесетак кућа овог викенд-насеља имају дворишта и баште тик уз саму шуму. Пре неколико година део ове шуме је ограђен, јер су у њу насељени фазани. Недавно је та иста шума ограђена високом дрвеном оградом. Кажу да ће у том ограђеном простору бити ловиште, а ми се питамо: није ли локација ловишта превише близу насељеног места?

Зимус, током зимског распуста, као и касније, за Сретење, код нас су боравили наши унучићи. Из ограђене шуме чула се велика пуцњава, нарочито ујутро. Била је толико интензивна и гласна да смо децу позивали у кућу склањајући их из дворишта. Преплашено оглашавање, снажно лепршање крилима и прелети фазана преко ограда у наше баште посебно су узнемирили малишане.

„Зашто ове чике убијају фазане? Зашто толико пуцају? Да ли могу и нас да убију?”, питали су. Ми, запањени, нисмо имали одговор готово ни на једно питање.

А о великој буци из многобројног ловачког оружја, која се чула одмах поред баре, поред птица, да и не говоримо. Ништа од мира и тишине на нашој Обедској бари. Зар нису довољни бука људи, јека моторних тестера које секу стабла, смрад и чађ од термоелектрана „Никола Тесла” А и Б, него је још потребно и пушкарање на фазане?

Сада, кад се не чује пуцњава у шуми Матијевица, фазани слободно шетају по нашим баштама и двориштима, изводећи своје птиће у шетњу и тражећи храну.

На нашој прелепој Обедској бари овакво мирно требало би да буде целе године.

Илија Везмар,
дипл. инж., Земун