Конобарима се плаћа и до 65.000 динара

Омладинске и студентске задруге прилика су средњошколцима, студентима и незапосленимa до 30 година да стекну прво радно искуство и самостално зараде. Послови за које се омладинци већ годинама најчешће одлучују јесу помоћник продавца у бутику, рад у продавницама брзе хране, место конобара, декларисање и паковање робе, али и за теже физичке послове – преношење и утовар робе.

За све ове послове сат се плаћа између 250 и 350 динара. У продавницама гардеробе плата је обично мања него за рад са храном и пићем или за послове у магацину. Поред плаћања по сату, послодавци младима нуде и дуготрајнија задужења па се за месец конобарисања може зарадити од 55.000 до 65.000 динара, док је за посао у банци месечна плата око 50.000 динара.

За поједине актуелне послове неопходно је радно искуство или посебно знање па је за рад у кол-центрима, који се плаћа од 40.000 до 60.000 месечно или око 300 динара по сату пожељно познавање страних језика. Искуство се тражи и у административним пословима за које је потражња радника велика, а плате између 300 и 360 динара по сату или до 59.000 динара месечно. Често се траже и фармацеути, који месечно могу да зараде око 50.000 динара.

Студенти, нарочито они из унутрашњости, често користе погодности задруга, како би зарадили џепарац или платили кирију.

– У задругама увек питају којим типом посла бисмо се бавили па нам понуде више опција или сами пронађемо оно што нам одговара. Када су послодавци задовољни радом, они нас сами позову па је задруга само посредник у плаћању – рекла је студенткиња Јана Бошковић.

Ипак, доступност младих који се још школују у току године се мења. Пред испитне рокове и у току школске године мање се траже привремена запослења. Највише интересената је углавном у току лета или средином семестра.

– Радила сам преко омладинске задруге у продуженој години, углавном послове који се плаћају по сату. Али када сам добила понуду да радим за месечну плату, морала сам да одбијем јер би ми то одузело превише времена за припремање испита – каже Јована Видаковић.

Колико је младима исплатив рад посредством студентске задруге зависи од времена које ће на послу утрошити и удаљености радног места. Многи брзо одустају јер им послодавци траже да остану дуже или им не обезбеде превоз до радног места.

– Услови рада су добри, али често се деси да је посао далеко од центра града па, уместо предвиђених осам сати, због превоза изгубимо још три сата. Незгодно је и када се ноћна смена раније заврши. Тада морамо да се вратимо кући пешице или таксијем, а онда за превоз потрошимо све што смо зарадили – објашњава Владимир Пејчиновић.

Структура омладинаца који раде посредством задруга је, ипак, измењена у односу на претходне године. Послове углавном добијају студенти, а знатно мање незапослених може да пронађе радно место на овај начин.

– Послодавцима је данас мање исплативо ангажовање незапослених до 30 година јер је бруто плата, због свих доприноса које за незапослене уплаћују, неколико пута већа од бруто плате за студенте или средњошколце. Зато се они који ангажују раднике углавном одлуче за младе којима су здравствено и социјално осигурање обезбеђени – рекли су из омладинских задруга.

Упркос понеким тешкоћама, млади често користе погодности запослења посредством омладинских задруга, а фирме их доста ангажују. У Србији има више од стотину задруга, а само у престоници оне броје и по неколико хиљада редовних задругара.