Масовна гробница у научне сврхе

Ваљево – Истраживачка станица „Петница” ових дана је домаћин јединственог програма посвећеног форензичким испитивањима масовних гробница. Посебан куриозитет је тај што су полазници овог програма, који се реализује под окриљем Међународног комитета Црвеног крста, стручњаци различитих профила који живе „са обе стране” на подручју где су постојали ратни конфликти...

„Истраге масовних гробница: принципи, методе и процедуре у циљу испуњавања професионалних стандарда”, назив је курса који траје од 20. до 31. марта и који је окупио 12 професионалаца, лекара различитих специјалности, биолога, антрополога, археолога, људи са конфликтног подручја који имају прилику да кроз предавања и практичан рад стекну нова искуства у овој области.

Проф. др Марија Ђурић, професор анатомије на Медицинском факултету у Београду, форензички антрополог и шеф Центра за биологију кости, и Андреј Старовић, форензички археолог, ангажовани су од стране Црвеног крста као спољашњи експерти за реализацију овог јединственог програма.

– Курс је организован за полазнике који живе на подручју где постоји постконфликтна ратна ситуација, са циљем да се унапреди њихово знање у области ископавања масовних гробница уз примену савремене методологије и стандарда који су општеприхваћени. Циљ је да се оспособе као тимови који ће убудуће моћи да раде самостално – изјавила је за „Политику” др Марија Ђурић. И додала да је за ову прилику на локацији у непосредној близини „Петнице” симулирана масовна гробница у коју су у децембру прошле године закопани скелети предвиђени за едукацију.

– Задатак учесника курса јесте да пронађу јаму, ископају скелетне остатке поштујући археолошку методологију која се примењује у ситуацијама форензичног контекста и да после у лабораторији обаве антрополошку, патолошку анализу костију које су ископали. Затим је потребно да предвиде узорке за ДНК анализу, која ће омогућити идентификацију, као и да анализирају артефакте – одећу, метке и све остало што пронађу. На крају, потребно је да направе извештај који је употребљив у професионалне сврхе када се ископавање једне масовне гробнице заврши – објаснила је професорка Ђурић.

Управо у време када је дописник „Политике” боравио у „Петници” полазници курса су започели ископавање на локацији импровизоване масовне гробнице. Из разумљивих разлога, због осетљивости саме теме и подручја са којег долазе учесници овог програма, није било дозвољено снимање ни њих ни локације док су на њој радили...

Оваква врста програма у „Петници” никада до сада није рађена, потврдио је Андреј Старовић, археолог у Народном музеју Србије, својевремено дугогодишњи предавач на курсевима археологије у овој истраживачкој станици.

– Потпуно смо сигурни да је учење из праксе најквалитетније и да се најбоље усађује у сећање и знање свих који у њему учествују. Овде су полазници стручњаци различитих профила који се иначе баве овом облашћу, али немају довољно искуства, јер нису били у ситуацијама кроз које смо ми, нажалост, пролазили – наводи Старовић. Он каже да учесницима курса презентују аутентична искуства са Балкана, која се не разликују много од светске праксе, али има много ствари које су специфичне у овој врсти посла, које су наши стручњаци у прилици да објасне гостима, како би се они оспособили да у пракси решавају све фазе поступка и добију што квалитетније резултате. Ти резултати су неопходни ради остваривања хуманитарног циља Црвеног крста – откривање остатака страдалих, идентификација, предаја остатака породицама ради сахрањивања. Друга страна приче, додаје Старовић, везана је за оно што је бит форензике – обезбеђивање доказа за евентуалне судске поступке.

Завршни део програма који се сада реализује у Истраживачкој станици „Петница” биће у Београду, у лабораторији Центра за биологију кости.