Инфлација закуцала на врата милиона радника

Не­мач­ка је ју­че ста­ла јер су се рад­ни­ци по­кре­ну­ли у ма­сов­ни штрајк, нај­ве­ћи у по­след­ње три де­це­ни­је, ко­ји је па­ра­ли­сао са­о­бра­ћај, во­зо­ве, град­ски пре­воз у се­дам од 16 по­кра­ји­на. Два нај­ве­ћа аеро­дро­ма, Мин­хен и Франк­фурт, об­у­ста­ви­ли су све ле­то­ве, а же­ле­знич­ки опе­ра­тер „Дој­че бан” от­ка­зао је све ме­ђу­град­ске же­ле­знич­ке услу­ге. Функ­ци­о­ни­сао је је­ди­но аеро­дром у Бер­ли­ну. За­по­сле­ни у са­о­бра­ћа­ју и син­ди­ка­ти услу­жних де­лат­но­сти об­у­ста­ви­ли су рад не­за­до­вољ­ни за­ра­да­ма, о ко­ји­ма исто­вре­ме­но пре­го­ва­ра­ју с по­сло­дав­ци­ма. Тре­ћа рун­да пре­го­во­ра тра­ја­ће ве­ро­ват­но до су­тра, ка­да би тре­ба­ло да бу­де ја­сни­је да ли ће по­сло­дав­ци по­пу­сти­ти пред зах­те­ви­ма.

Син­ди­ка­ти тра­же по­ве­ћа­ње пла­те за ми­ни­мал­но 10 до 12 од­сто, од­но­сно да за­ра­де бу­ду уве­ћа­не за 500 до 650 евра у бру­то из­но­су. Син­ди­кат услу­жних де­лат­но­сти Вер­ди тра­жи 10,5 од­сто ве­ће за­ра­де, али та­ко да нај­ма­ње по­ве­ћа­ње бу­де 500 евра ме­сеч­но. Син­ди­кат же­ле­зни­ча­ра и за­по­сле­них у са­о­бра­ћа­ју (ЕВГ) тра­жи 12,5 од­сто ви­ше пла­те, од­но­сно нај­ма­ње 650 евра ме­сеч­но. Од­би­је­на је по­ну­да по­сло­дав­ца да по­ве­ћа­ње из­но­си пет од­сто у два ко­ра­ка, те да бу­де јед­но­крат­но ис­пла­ће­но по 2.500 евра. Цен­ка­ње је тра­ја­ло у две рун­де и оба син­ди­ка­та су од­би­ла по­ну­ду. Уко­ли­ко и тре­ћи круг пре­го­во­ра про­ђе без ре­зул­та­та, син­ди­ка­ти ће опет па­ра­ли­са­ти зе­мљу, ве­ро­ват­но 24. и 25. апри­ла. Бо­ље усло­ве ра­да тра­жи ви­ше од 2,7 ми­ли­о­на за­по­сле­них. Иако је зе­мља ју­че би­ла па­ра­ли­са­на, уз на­ја­ву да ће то­га би­ти и убу­ду­ће, не­мач­ка вла­да не же­ли да се ме­ша у раз­го­во­ре ко­ји се во­де из­ме­ђу за­по­сле­них и по­сло­да­ва­ца.

Бу­ду­ћи да је Не­мач­ка по­чи­ва­ла на де­мо­хри­шћан­ској иде­о­ло­ги­ји са­рад­ње син­ди­ка­та и по­сло­да­ва­ца, со­ци­јал­де­мо­крат­ска ве­ћи­на го­во­ри о по­тре­би да се на­ђе ком­про­ми­сно ре­ше­ње. Ми­ни­стар­ка уну­тра­шњих по­сло­ва Нен­си Фе­зер је оп­ти­ми­ста да ће спо­ра­зум би­ти по­стиг­нут ове сед­ми­це. Ис­ти­че да мно­ги рад­ни­ци па­те због ви­со­ких це­на енер­ги­је и ви­со­ке ин­фла­ци­је и да је за­то по­ен­та про­на­ћи до­бар до­го­вор.

Ме­ђу­тим, син­ди­ка­ти тр­пе кри­ти­ке по­сло­да­ва­ца да пре­те­ра­но ре­а­гу­ју и да на­но­се ште­ту све­у­куп­ном угле­ду Не­мач­ке. Иако об­у­ста­ва са­о­бра­ћа­ја ути­че на њи­хов жи­вот, ви­ше од по­ло­ви­не Не­ма­ца по­др­жа­ва штрај­ка­че и оправ­да­ва њи­хо­ве зах­те­ве. Уз њих су јер и са­ми на сво­јој ко­жи осе­ћа­ју ин­фла­ци­ју. За­по­сле­ни у ин­ду­стри­ји већ су про­шле го­ди­не ус­пе­ли да из­бо­ре по­ве­ћа­ње од 8,5 од­сто, док су за 12,5 про­це­на­та ви­шу за­ра­ду до­би­ли за­по­сле­ни у по­шти.

Франк Вер­не­ке, чел­ник син­ди­ка­та Вер­ди, ка­же да је ово за­пра­во ак­ци­ја пре­жи­вља­ва­ња за ми­ли­о­не рад­ни­ка по­го­ђе­них ве­ли­ком ин­фла­ци­јом. Њи­хо­ва стра­те­ги­ја је да је бо­ље да у Не­мач­кој је­дан дан ни­шта не функ­ци­о­ни­ше, а да се по­том по­стиг­не до­го­вор, не­го да се бор­ба за пра­ва рад­ни­ка про­те­же сед­ми­ца­ма, чи­ме би гра­ђа­ни би­ли под да­ле­ко ве­ћим при­ти­ском. Вер­не­ке је на јав­но упу­ће­не кри­ти­ке по­сло­да­ва­ца под­се­тио да је од по­чет­ка го­ди­не овај син­ди­кат до­био 70.000 но­вих чла­но­ва, што је не­за­пам­ћен при­лив у та­ко крат­ком пе­ри­о­ду.

У по­след­њих 20 го­ди­на зе­мља је би­ла у еко­ном­ском ра­сту – све до епи­де­ми­је ви­ру­са ко­ро­на, а по­том и ра­та у Укра­ји­ни. Основ­ни жи­вот­ни тро­шко­ви ско­чи­ли су ви­ше не­го што је оче­ки­ва­но, за 9,3 од­сто, а при­ти­сак на це­не оста­је упр­кос по­ку­ша­ју Европ­ске цен­трал­не бан­ке да за­у­ста­ви скок по­ве­ћа­њем ка­мат­них сто­па. Не­мач­ка је, што се га­са ти­че, пре ра­та у Укра­ји­ни у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си­ла од Ру­си­је и вла­да је по­ку­ша­ва­ла да про­на­ђе но­ве из­во­ре енер­ги­је. Ин­фла­ци­ја је по­че­ла да ра­сте, ско­чи­ла је це­на по­тро­шач­ке кор­пе, га­са, стру­је, ки­ри­је... За­ра­де, ме­ђу­тим, ни­су пра­ти­ле ове про­ме­не, а Нем­ци су на­ви­кли на го­ди­не при­лич­но ста­бил­них це­на.

Али не са­мо Нем­ци. Не­за­пам­ћен штрајк у нај­ве­ћој европ­ској при­вре­ди у ми­ну­лих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја по­след­њи је у ни­зу ви­ше­ме­сеч­них син­ди­кал­них ак­ци­ја ко­је по­га­ђа­ју ве­ли­ке европ­ске еко­но­ми­је због сма­ње­ња жи­вот­ног стан­дар­да. Сто­ти­не хи­ља­да Бри­та­на­ца ме­се­ци­ма штрај­ку­ју због ма­лих пла­та ко­је не пра­те раст жи­вот­них тро­шко­ва. Ме­ди­цин­ске се­стре про­те­сту­ју од де­цем­бра, пр­ви пут у по­след­њих сто го­ди­на. Же­ле­зни­ча­ри, луч­ки рад­ни­ци, адво­ка­ти, пра­те их у зах­те­ви­ма ко­ји се од­но­се и на по­бољ­ша­ње усло­ва ра­да, си­гур­ност по­сла и пен­зи­о­них ре­фор­ми. У тре­ћи ме­сец про­те­ста ушли су Фран­цу­зи. Ини­ци­јал­на ка­пи­сла би­ла је ре­фор­ма пен­зи­о­ног си­сте­ма, али је бес гра­ђа­на уко­ре­њен у све­оп­штим жи­вот­ним усло­ви­ма, не­рав­но­те­жи по­сла и при­ват­ног жи­во­та, усло­ви­ма на ра­ду, од­но­са по­сло­дав­ца пре­ма за­по­сле­ном. Гло­бал­на еко­ном­ска кри­за про­вла­чи се кроз све ове штрај­ко­ве, ко­је по­кре­ћу раз­ли­чи­ти по­во­ди. Сред­њи слој по­ку­ша­ва да пре­жи­ви. А ако и да­ље бу­де па­дао жи­вот­ни стан­дард у Не­мач­кој, еко­ном­ској си­ли, еска­ла­ци­ја та­мо­шњих про­те­ста има­ће ве­ли­ке по­сле­ди­це ши­ром Евро­пе.