Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На северу KиМ избори без бирача

Питање је где би гласање на северу КиМ било одржано, јер су до сада бирачка места била у школама у систему Републике Србије, што би могло да доведе до тензија, каже Миодраг Милићевић
На северу KиМ избори без бирача
(Фото: Танјуг)

Косовска Митровица – Ванредни избори на северу Косова и Метохије које је Централна изборна комисија (ЦИК) у Приштини расписала за 23. април, не само да су упитни због тога ко ће из редова Срба на њима учествовати, већ и зато што доносе нове тензије и додатни ризик од дестабилизације у покрајини. У ситуацији када је Српска листа одбила да преда кандидатуру, а представници српског народа су због претњи владе Албина Куртија и одбијања да формира Заједницу српских општина још јесенас напустили институције, фактички је немогуће изабрати легалну власт, која би била одраз воље грађана. Упркос томе Приштина, за сада, не одустаје од намере да се 23. априла гласа за градоначелнике четири општине – Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока, као и одборнике у Звечану и Лепосавићу.

Првобитно их је Приштина заказала за 18. децембар, након што су представници српског народа на северу напустили све институције на централном и локалном нивоу, али су одложени због хапшења и барикада које су Срби у децембру поставили у све четири северне општине, истичући да је то отпор терору Албина Куртија. Зато је Приштина донела одлуку да се они помере за 23. април. А најмногобројнија српска политичка партија на Косову и Метохији, Српска листа, која је на свим досадашњим косовским изборима освајала више од 90 одсто гласова српског бирачког тела, саопштила је на дан када је истекао рок за пријаву политичких партија, појединаца и групе грађана, да неће учествовати на изборима. Своју одлуку, дан раније су представници СЛ-а саопштили и на састанку у Приштини, америчком амбасадору Џефрију Ховенијеру.

Како су навели, то неће учинити јер „нису испуњени њихови захтеви да се формира Заједница српских општина и да се припадници специјалне косовске полиције повуку са севера Косова и Метохије”. Курти је одлуку Српске листе да „не буду део изборног процеса” протумачио као „јасан знак да је та странка под контролом Београда који се непрекидно меша у унутрашње послове Косова”. За то време, учешће на изборима су пријавила два политичка субјекта. Потврђена је кандидатура Александра Јаблановића, и његове Партије косовских Срба, за место градоначелника у Лепосавићу, док је у Звечану пријављена Слађана Пантовић, као самостални кандидат. Јаблановић је одраније познат јавности, тачније  док је био председник Српске листе, али и касније када је у косовској влади био министар за повратак и заједнице.

За разлику од њега Пантовићева је непозната широј косметској  јавности, а оно што се о њој зна је да је радница општине у Звечану, а сматра се и заговорником политике Албина Куртија. Често се оглашава на друштвеним мрежама, где не преза да оштро критикује политику Српске листе, али и званичног Београда. Хоће ли бити одлагања избора или не, за сада је непознато, али је чињеница да ће Приштина, због  изласка двоје српских кандидата, покушавати да овај изборни процес представи као легитиман, без обазирања на то какав је заиста већински став у српском народу о томе ко ће уопште гласати.

Миодраг Милићевић, извршни директор НВО „Актив” из Косовске Митровице, сматра да би „избори требало да се одложе за најмање месец дана или два месеца, јер изласком двоје српских кандидата признао би се законски оквир, односно они би имали легитимитет, али би то довело до циклуса неспоразума и политичке кризе на северу Косова”. „На захтев међународне заједнице Приштина би требало да одложи изборе, како би се у међувремену дефинисали јасни услови повратка Срба у косовске институције. Било би нужно да се уместо 23. априла, одрже у мају или јуну, да би се дало простора да се Срби колективно врате. Још се тумачи договор који је постигнут у Охриду, а у тумачењима српска страна не види јасно дефинисане циљеве”, каже за „Политику” Милићевић, који сматра да је једно од питања и где би избори били одржани, јер су до сада гласачка места била у просторијама школа које су у систему Републике Србије. Наводи да би управо то могло да доведе до политичких тензија.

И  Фатмир Шехоли, директор Института за афирмацију међуетничких односа у Приштини, сматра да би „изласком два српска кандидата избори били легитимни, без обзира на излазност гласачког тела, али је питање њиховог политичког интегритета”. „Без обзира на то колико гласова буду однели, за ЦИК су избори валидни. Имају легитимитет, али се поставља питање шта та два политичара могу да ураде за Србе који су их бојкотовали. Мишљења сам да Српска листа треба да учествује, јер је познато да без формирања локалних структура, не може да буде формирана ни Заједница српских општина”, каже Шехоли. За разлику од нашег претходног саговорника, Шехоли је мишљења да „међународна заједница треба да убеди Српску листу да учествује у изборној трци”, али не и да избори треба да буду одложени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.