Бећировић жели архиву Хашког трибунала – у Сарајеву
Од нашег дописника
Сарајево – Откако је засео у фотељу бошњачког члана Председништва БиХ, представник СДП-а Денис Бећировић често у својим јавним иступима, који се најчешће не уклапају у његове надлежности, покушава да омаловажи Републику Српску и њена законска и уставна права. Опседнут мишљу да одлуке о свему треба и може да доноси само политичко Сарајево, Бећировић је, између осталог, узео себи право и да званично затражи да архивска грађа Међународног кривичног суда за бившу Југославију буде похрањена у БиХ, у Сарајеву.
На ту његову замисао стигле су бројне осуде из Српске, али и јединствена порука да је у заблуди ако мисли да ће му се жеља остварити. Председник Српске Милорад Додик каже да Бећировић „делује као муслимански представник, а не као председништво”. Подсећа га да је архив питање „којим се бавимо дуже време”, да он мора да се нађе на локацијама и у структурама које припадају ентитетима” и да Председништво БиХ није ни надлежно да решава то питање.
„У сваком случају ирелевантно је да се само један члан председништва нешто расписао, нешто он мисли да треба. Ево, нека ради, да видимо шта ће урадити. Неће ништа урадити”, рекао је Додик.
Захтев да архивска грађа Хашког трибунал буде измештена у Сарајево, уз образложење да „историјске околности налажу потребу” да то буде баш Сарајево, Бећировић је упутио генералном секретару УН, председнику Међународног резидуалног механизма за кривичне судове и председнику Генералне скупштине УН. О садржају писма информисао је и секретара УН Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Абубакара Тамбадуа, с којим се срео у Сарајеву.
Негодовање и бригу, које је на српској страни изазвао Бећировићев захтев, оправдавају досадашња негативна искуства. Опште је мишљење да би архивска грађа, у случају да буде похрањена у Сарајеву, била злоупотребљавана и трајно изгубљена за Српску. Тако, између осталих, размишља и председник Организације старешина Војске Републике Српске Слободан Жупљанин.
„Томе се треба супротставити свим институционалним средствима”, каже Жупљанин.
Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ и донедавни директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић сматра да архива треба да „буде враћена ономе од кога је и узета – институцијама Републике Српске”. Ту обавезу намеће и став Хашког трибунала, по којем, према Којићевим речима, „наслеђе тог суда, које подразумева и архивску грађу, треба стално да буде похрањено у Хагу, а уколико дође време да треба да се реши питање те архиве, она по закону припада онима (ентитетима) код којих је и настала”.
Из Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, који је наследио Хашки трибунал, за РТРС је потврђено да ће „одлуку о архивској грађи донети Савет безбедности УН”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


