Привредници траже да се објекти не затварају због административних пропуста

Удружење Заштитник предузетника и привредника Србије и Унија послодаваца Зрењанина затражили су данас укидање казнене мере затварања пословања привредних објеката због техничко-административних пропуста, осим кад су у питању кривична дела.

„Затварањем живих бизниса због минорних неслагања и техничко -административних пропуста чини се штета легално регистрованом привредном субјекту, запосленима и буџету Србије, речено је данас на панелу „Услови пословања домаћих привредника-иницијатива 'не затварај' ”.

Велики број објеката, како је наведено у саопштењу тих привредника, затворен је због минорних грешака на 15 дана, да би нешто касније постали предмет увлачења у коруптивне радње од стране појединих, несавесних инспектора.

Исплативије је, како се наводи, да привредници прихвате сарадњу са инспектором на „такав начин него да ризикују затварања на 90 дана и додатне новчане казне, јер увек у пословању може да се нађе нешто неправилно”.

Наведено је да се објекти затварају на 15 дана и због тога што је привредни субјект поседовао одлуку о депозиту на 2.000 динара, потребном за враћање кусура, али није имао код себе налог за исплату, затим због тога што је члан породице предузетника био присутан у радњи и помогао око пријема робе, што је у породичним предузетничким радњама и логично и није противзаконито.

Затварање је могуће и због тога што је се куцани рачуни нису одмах приказивали у систему због чега, како је наведено, није крив привредник, већ фискални уређаји.

Додаје се да одговорност мора бити двосмерна, а не по систему да за регистроване привреднике важе сва правила без права и на најмању грешку док за државни апарат и црно тржиште нема стриктне регулативе.

Регистрованим привредним субјектима се, како је наведено, у случају пропуста или кашњења у плаћању на основни дуг зарачунава камата, а затим им се врло ревносно подносе прекршајне пријаве и излажу се високим казнама, чак и кад нема утаје пореза, или кад пропусти административни или су неслагања минорна.

„Евидентно је да порески обвезник који је предао пријаву, има јасну намеру да порез плати, а не да га утаји. Уколико порез није плаћен на време, очигледно је да постоји проблем са ликвидношћу”, рекли су привредници.

Додаје се да захтев за репрограм или за прекњижавање не одлаже наплату дуга и постоји намера да се за два кашњења изриче забрана обављања делатности, практично да се жив привредни субјекат принудно затвори.

По Закону о безбедности саобраћаја полицијском инспектору је, како је наведено, омогућено да оцењује да ли је ауто школа радила савесно, без јасно дефинисаних пропуста који се сматрају „несавесним”.

„Велика штета настаје кад се ауто школа затвара због пропуста који нису суштинског карактера (неисправност возила), него се то чини због техничко-административних пропуста по нејасним критеријумима”, оценили су привредници.

Предложили су да је потребно – да би привредни амбијент био подстицајан, а легалан рад био исплатив, изменити казнену регулативу тако да се у свим пореским контролама и поступцима подразумева да порески инспектор има првенствено саветодавну улогу, да се код уочене неправилности оставља разуман рок за отклањање, а да се тек по поновљеној истој врсти прекршаја започиње примена казнених одредби.

Казнене одредбе требало би, како су рекли, да буду сразмерне економској моћи привредног субјекта, што укључује избацивање праксе да се прекршај наплаћује „не мање од 500.000 за правно лице, односно 100.000 за предузетника”.

„Тако високу казну може да пропише само неко ко никад није створио нову вредност и ко нема осећај за вредност новца. Предлажемо да се укину мандатне казне које износе 50.000 динара за предузетнике, односно 250.000 динара за правна лица, а које се односе и на прекорачења од свега једног дана по истеку опомене, ако правно лице није ликвидно да плати доспеле обавезе, које могу настати и због кашњења у наплати фактура од јавног сектора”, предложили су привредници.

Истакли су да је потребно пооштрити казнену регулативу за пореске утаје нерегистрованих субјеката, што се сада у пракси не санкционише адекватно, па је вишеструко исплативије радити нелегално него легално.

Иницијатива „Не затварај” упућена је министарствима привреде и финансија, а подржало ју је двадесетак удружења привредника, преноси Бета.