Вељко Булајић објаснио зашто подржава Мила Ђукановића у другом изборном кругу

Црногорски председник Мило Ђукановић прошле године је поводом 13. јула - Дана државности, уручио одликовања истакнутим личностима, културним институцијама и спортским колективима за допринос изградњи, развоју и афирмацији Црне Горе, обнови њене државности и значајна постигнућа у различитим областима.

Ђукановић је на церемонији у Вили Горица рекао да је уверен како ће то бити подстицај у фукцији даљег напретка Црне Горе.

Он је тада орден првог степена доделио Вељку Булајићу, једном од најпознатијих и најзначајнијих редитеља Црне Горе.

„Булајићеви филмови су једнако награђивани од публике као и код његових колега. Био је номинован за Оскара, а видело га је преко 450 милиона гледалаца”, рекао је Ђукановић.

https://youtu.be/jFszLbJKrFs

Булајић је, како је тада рекао Ђукановић, за време распада Југославије остао на бранику највиших људских и цивилизацијских вредности и дизао глас за мултиетничку, савремену, антифашистичку Црну Гору.

Сада je Вељко Булајић (95) југословенски редитељ, сценариста и глумац рођен у Црној Гори, који је највећи део свог радног века провео у Загребу у видео поруци уочи председничких избора подржао кандидата ДПС-a Мила Ђукановића.

Булајић каже да је Ђукановић јако пуно урадио за Црну Гору, да је постао историјска личност и да треба да остане на челу државе.

„Кад погледам шта је све направио, од времена када се изборио за независност и самосталност Црне Горе, па све до дана данашњега, објективно говорећи – направио је јако пуно.

Тако да гледајући и сабирајући све чињенице мирне савести слободно могу рећи да је Мило Ђукановић постао историјска личност Црне Горе.

И та историјска личност Црне Горе треба да остане на челу државе Црне Горе”, навео је Булајић у поруци уочи другог изборног круга у недељу, 2. априла.

На друштвеним мрежама је много коментара на ову вест, а најчешће с помиње она црногорска изрека о сердару и војводи и о узајамном чашћавању „јаким речима”.

Вељко Булајић аутор je култних остварења "Влак без возног реда" (1959), "Козаре" (1962), "Битке на Неретви" (1969), "Атентата у Сарајеву" (1975), "Великог транспорта" (1982).