Курти позива Запад да притисне Београд

Притиснут из иностранства да формира Заједницу српских општина и суочен са озбиљним политичким нападима албанских опозиционих партија због прихватања споразума из Брисела и Охрида, Албин Курти покушава да реши тумачењем споразума на свој начин. Уз то, сугерише да западни део међународне заједнице оштрицу свог притиска усмери на Београд, а да занемари Приштину. А бивши председник Уставног суда Косова Енвер Хасани истакао је да споразум постигнут у Охриду између Косова и Србије, као и Бриселски, дају аутономију српској заједници на Космету.

Премијер привремених приштинских институција Курти каже да би додатни притисак Запада на Србију могао да донесе резултате по питању признавања Косова.

„Сматрам да је потребно извршити већи притисак на Београд, јер је Београд доказао да најбоље разуме тај језик. Србија није демократска држава. Само заједнички напор, уз додатни притисак и Брисела и Вашингтона, али рекао бих посебно Берлина, Париза и Рима, могао би донети резултате”, рекао је Курти.

Курти је истакао да је притисак неопходан.

„Шта год да Европска унија или Сједињене Америчке Државе сада кажу Београду, Србија ће бити довољно храбра да траже више, да не одустане од Косова и да добија средства од Европске уније”, додао је Курти.

А бивши председник Уставног суда Енвер Хасани наводи да је Курти погрешно одиграо своју улогу, што ће, како каже, имати дугорочне последице, преноси Дукађини.

„Курти је одиграо улогу потпуно погрешно, самоуправљање ће донети дугорочне последице”, изјавио је он.

Хасани сматра да ће стварањем ЗСО бити створен нови паралелни уставни поредак.

„Охридски споразум са планом имплементације ćе произвести паралелни уставни поредак. Ми то називамо 'Материјалним уставом', без поштовања процедура. Ово је 'Материјални Устав' Косова који се ствара. Структуре ове аутономије Српске заједнице ćе јој парирати, она није трећа власт, јер да је трећа власт имала би надзорну контролу”, објаснио је он, преноси Косово онлајн.

Према његовим речима, када би ЗСО била подвргнута тесту уставности, она не би прошла. Хасани је рекао да је предвиђене обавезе споразума између Србије и Косова већ легализовала ЕУ као посредник обе стране, док је непотписивање споразума описао као разлог за унутрашњу политичку потрошњу.

„Обавезе које су тамо предвиђене оправдане су изјавом посредника. А правна снага не произилази из чињенице да је потписан јер, на пример, постоје вербални процеси и ако се нешто оспорава, то се врло лако доказује. Оно што није потписао, Вучићи или наша страна у образложењу то је за унутрашњу политичку потрошњу... релевантност је потпуно политичка”, изјавио је Хасани.

Што се тиче тога да ли Охридски споразум има легитимитет, Хасани је рекао да тако нешто зависи од његове правне тежине. Истиче да је садржај споразума и плана имплементације јасан. Премијер Курти је изјавио да Охридски споразум значи де факто признање, а за бившег председника Уставног суда таква изјава је ирелевантна.

„Оно што Албин Курти каже је небитно. То је таутологија речи и оне немају никаквог ефекта за потребе примене, а тај споразум садржи нешто друго од тога”, рекао је Хасани.

Хасини се сложио да изјавом амбасадора САД Кристофера Хила који је рекао дијалог има за циљ решавање проблема између Београда и Приштине, а не било које друго питање, као што је питање мањина.

„Оно што каже амбасадор Хил је тачно и то каже и амбасадор Албаније. Убудуће би се постављало исто питање... Заштита мањина не може бити предмет реципроцитета између држава. Заштита мањина постоји у међународном поретку, а не у уставном поретку”, изјавио је Хасани.