Све оштрији сукоб Макрона и радника

Јучерашњи протест није био показатељ да овај „тренд” јењава, како су то неки прогнозирали, већ је доказао да нефлексибилност Емануела Макрона распламсава незадовољство на улици и да су синдикати тврд орах. Они су јуче позвали председника да заустави измене пензионог система, да „направи паузу” и закон стави на чекање, како би могли да разговарају. Власти су узвратиле распоређивањем додатних полицијских снага на улице. Протести у Француској постају све агресивнији, а њихови актери се у медијима претварају у насилнике и „екстремисте који желе да запале Француску”. Полако у заборав пада чињеница да су ови људи два месеца мирно излазили на улице незадовољни подизањем старосне границе за одлазак у пензију и да је „фитиљ запалила” влада кад је прогурала закон прескакањем гласања у парламенту. Издејствовала је шта је планирала заобилазећи демократски процес, што је разбеснело демонстранте.

Јавни саобраћај и јуче је био у прекиду, поједине школе и јавне службе су биле затворене, а енергетски сектор блокиран. Бар шест од седам рафинерија је затворено или функционише смањеним капацитетом. Утицај штрајка осетан је у свим секторима и областима јавног живота. Смеће на париским улицама и даље се гомила јер су људи који брину о хигијени града у непрекидном штрајку. На појединим бензинским пумпама нема горива.

Министар унутрашњих послова јуче је упозорио на „веома озбиљан ризик од насиља”, чиме је оправдао ангажовање бар 13.000 полицајаца на улицама. Демонстранте је назвао припадницима „екстремистичке организације крајње левице”, истичући да неки од њих долазе из иностранства да униште земљу.

„Они долазе да уништавају, рањавају и убијају полицајце и жандарме. Њихови циљеви немају везе с пензионом реформом. Желе да дестабилизују наше институције и да донесу крв и ватру у Француску”, рекао је министар.

Могло би се олако закључити да се народ није ни бунио против реформи пензионог система, већ да неки вандали са стране долазе да их угрозе и демолирају им државу. Овим тоном заглушене су и оптужбе демонстраната да полиција изузетно грубо покушава да угуши протесте. Наглашена је чињеница да су у ћорсокаку односи владе и синдиката, који се споразумевају ударањем у ратне бубњеве. Синдикати су бесни на омраженог председника и његове реформе. Виде га као представника глобалног капиталистичког система који штити интересе крупног капитала, а не људи који живе од свог рада. Он их не чује и узвраћа да ће се обрачунати с насилницима и да хаос неће толерисати.

Нешто помирљивији тон користи премијерка Елизабет Борн, која позива представнике синдиката да разговарају и обећава да више неће користити члан 49.3 кад је реч о буџетским мерама. Из синдиката ЦФДТ, који је заузео неочекивано тврд став против реформе, кажу да ће прихватити њен позив ако је спремна да начини крупан корак у погледу пензија. То значи, како рече вођа левице Жан-Лик Меланшон, да постоји једноставан начин да се врате мирном тону, а то је повлачење закона.

Предаје нема, поручили су синдикати јуче кад су позвали на генерални штрајк тврдећи да ће протести прерасти у оно што Французи називају револуцијом. На дневном реду није само подизање радног века са 62 на 64 године старости, већ и одбрана свих социјалних права за која су се њихови преци изборили. Аналитичари су у прогнозама подељени. Једни верују да би Макрон могао под притиском да одложи закон, а други су убеђени да шеф Јелисејске плате неће направити корак назад и да би евентуално премијерка оставком могла да плати цену.