Срби не знају тачну цену (не)уласка у ЕУ

У Хрватској је недавно објављена студија Економског института из Загреба, у којој су на 1500 страна прецизно и детаљно изнете процене колико ће ову земљу, која рачуна да ће крајем ове деценије бити 28. чланица Европске уније, коштати улазак у ЕУ. Тиме су тамошњој јавности доступни и политички и економски ефекти чланства (у 15 разних области), на основу којих хрватски грађанин с великом извесношћу може да зна шта га чека у будућности. У документу (о којем је писао загребачки "Глобус") наведено је, рецимо, уколико ова земља не би ушла у унију да би од 2010. до 2025. године куповна моћ била 68 одсто европског просека, а да би, с чланством, стандард био чак 75 процената европског стандарда. Или, само за неколико година европског чланства, Хрватска би, према тим прорачунима, због смањења корупције са 69. места, на којем се сада налази, дошла на 26. место, на којем је сада Португалија.

Хрватска је, истина, испред нас на путу ка Европи, јер нама тек предстоји парафирање, па потписивање споразума са ЕУ (за који Брисел треба да да позитивну оцена о потпуној сарадњи са Хашким судом). Без обзира на то, чињеница јесте да нашим грађанима до сада није на свеобухватан и на анализама заснован начин представљено шта је све иза политичке амбиције да се нађемо у том клубу и шта грађани од те чланске карте могу да очекују, па и када је реч о њиховом сопственом џепу. До сада, у ауторству државе није урађена анализа која би се бавила пројекцијама, а на основу које би било могућно тачно закључити шта стварно добијамо са ЕУ, а шта бисмо без ње изгубили.

Сличан документ својевремено је, међутим, имала и Пољска, а, како сазнајемо од Словенца Марка Слокара, твининг саветника (саветник кога је ангажовала ЕУ да помогне земљи у процесу придруживања ЕУ) у Канцеларији владе Србије за придруживање ЕУ, и Словенија.

– Ми смо, као Словенци, прво извагали шта се више исплати. Нисмо ушли у ЕУ са емоцијама, већ врло рационално – објашњава он.

И Србија ће морати да направи такву анализу, сматра Срђан Мајсторовић, заменик директора ове канцеларије, указујући на то да је такав пројекат веома захтеван и да подразумева доста новца и велику организацију.

Уколико Србија, крајем октобра или почетком новембра, парафира споразум са ЕУ, одмах ће почети да се примењује Привремени споразум, који омогућава спровођење оних делова ССП који су у надлежности Европске уније, при чему ће европско тржиште да се отвара брже према нама него српско тржиште према тим државама.

Од тог тренутка, Србија ће, тврде упућени, имати значајну, не само политичку, већ и економску и правну корист.

Владимир Међак, саветник у Канцеларији за придруживање и координатор преговора за закључење ССП, истиче да ће грађани одмах осетити напредак: услед смањења царина увозни производи који су сада оптерећени царинама мораће да појевтине када та царина буде укинута.

– То ће се догодити веома брзо након ступања на снагу Привременог споразума, а највероватније већ почетком следеће године – каже Међак.

Међутим, та позитивна страна прелазног споразума има и наличје. С једне стране, ти производи биће јевтинији за грађане, али с друге стране, биће умањен и приход буџета, па га морате нечим надокнадити, наводи Гордана Лазаревић, помоћник министра финансија, а проф. Радован Вукадиновић, директор Центра за право ЕУ, упозорава на то да ако наши производи овде буду јевтинији од увозних да ће се европски произвођачи повући.

И када је реч о страним улагањима мишљења наших саговорника су различита. То иде у прилог тези да нам је заиста потребно свестрано разматрање учинка уласка у ЕУ.

Међак тврди да страна улагања у овом тренутку подстиче, превасходно, повећана правна сигурност. С тим у вези, истиче да је донет сет изузетно важних економских закона (о конкуренцији, о ценама, о заштити потрошача), а биће решено и питање власништва над земљом. Јер, нико неће да купи објекат, а да не може да буде власник земље на којој се тај објекат налази. Треба подсетити и на то да је наша земља ратификовала споразум ЦЕФТА и да она сада, кад привлачи инвеститоре, не представља тржиште од осам већ од двадесет милиона људи.

Вукадиновић не мисли, пак, да ће доћи до драстичнијих промена у тој области.

– Код опредељивања да ли ће више и дуготрајније инвестирати, убеђен сам да ће однос страних улагача бити мерен степеном њиховог поверења у политички систем – каже он и објашњава да смо имали највеће праве стране инвестиције у време кад је наш правни систем био врло ригидан, од 1973. године до деведесетих година, што, по њему, показује да су странци имали пуно поверења у политички систем.

Србија, иначе, планира да споразум са ЕУ потпише крајем ове године и одмах да поднесе захтев за чланство, како бисмо крајем следеће године, или почетком 2009. добили статус кандидата.

Колико оздрављењу српске економије може да допринесе друга врста "инјекције", рецимо у виду финансијске помоћи из ЕУ? Гордана Лазаревић прво подсећа на то да потписом споразума из фазе помоћи улазите у фазу придруживања "када они могу да вам отворе и друге фондове, који нису везани за ИПУ, а средства се обезбеђују из њиховог буџета".

Посебно указујући на важност изградње државних капацитета који би управљали средствима европских фондова након потписивања ССП, "онако како то раде земље чланице", Гордана Лазаревић наводи случај Пољске, који показује да су од тренутка када су прешли из статуса придруживања у статус кандидата добили три пута више средстава из ЕУ. Када су постали чланица ЕУ, у првој години пет пута више, а у другој години, шест пута више.

Она не зна тачан одговор на питање колико бисмо ми могли да добијемо у том случају, али тврди да ћемо од тренутка када ЕУ процени да је наша државна управа способна да реализује пројекте из европских фондова добити више.

С друге стране, после потписивања споразума требало би да буде израђен и национални план за усвајање европског правног поретка, којим ће бити дефинисани прецизни рокови за преостали целокупан процес правног усклађивања са комунитарним правом.

Кад је реч о примени права важно је рећи да ће од тренутка примене прелазног споразума са ЕУ бити основан савет за надгледање. Према речима Вукадиновића, ми ћемо од тог момента неке елементе права ЕУ морати директно да примењујемо. А друго, мораћемо да постојеће прописе тумачимо на "европски начин".

Оснивањем заједничких органа за спровођење споразума отвара се, како подвлачи Међак, директан модел комуникације са ЕУ: контакта наших министара са европским комесарима, наших експерата са европским експертима, наших посланика са парламентарцима ЕУ.

Иначе, према Националној стратегији за приступање ЕУ, 2012. године треба да будемо спремни за чланство. Када ћемо то чланство добити не зависи само од нас, већ и од темпа преговора са ЕУ и спремности ЕУ да их заврши.

Вукадиновић мисли да је 2015–2016. година најближи реалан рок за наш улазак у унију, јер 2009. године ЕУ ће имати једне, а 2014. године друге парламентарне изборе, "а они неће да нас приме у чланство пре тих парламентарних избора ", и то под условом да до тада решимо питање Косова и Хага.

-----------------------------------------------------------

Хрватска: Поскупљују некретнине, а цена хране иста

Поред оцене да унија неће осетити терет хрватског приступања чланству, у студији тамошњег Економског института речено је, између осталог, да ће грађани највише осетити поскупљење у плаћању образовања, културе, енергије и становања. Основне животне потрепштине – од хране, преко пића, до одеће и обуће – остаће на садашњем нивоу, а производи који буду долазили на тржиште биће сигурнији, односно неће бити копираних производа, сумњивог квалитета.

-----------------------------------------------------------

Од 3.000 до 8.000 долара

Србија је на почетку придруживања ЕУ имала– према бројкама наведеним у Националној стратегији за приступање ЕУ из 2005. године (у којој се, пре свега, наводи шта све треба да буде урађено како бисмо за шест година били спремни за ЕУ) – низак БДП по становнику, око 3.000 долара, незапосленост већу од 25 процената и око 20 одсто сиромашних.

Према стратегији привредног развоја Србије од 2006. до 2012. само остварењем задатка да просечна годишња стопа раста БДП буде седам одсто годишње, Србија ће 2012. године достићи 8.000 долара БДП по становнику и тиме ће бити смањен јаз у односу на остале европске земље.

За ову стопу раста услов су повећање извоза и директне стране инвестиције. Према једном сценарију из ове стратегије, стопа незапослености би била смањена на 15,5 одсто 2012. године, а инфлација са седам одсто у 2006. години на пет процената после 2009. године.

-----------------------------------------------------------

Засићени Европом

Радован Вукадиновић каже да су многи овде почели да мењају свој однос према ЕУ: – Имамо једну засићеност идејом ЕУ, што је последица дугог чекања. Она више није оно што је била, успешан скуп трговаца, економска интеграција, у којој је свима било апсолутно добро. Сада, када има сасвим друге амбиције и покушава да прерасте у политичку унију, државе се двоуме приликом улажења и постављају услове, што, у осталом, показује и пример Пољске.

Он сликовито објашњава и шта би се Србији могло догодити једнога дана, када, рецимо, уђе у ЕУ као њена 30. држава.

– Док је било ,,дванаест величанствених апостола",(тзв. старе државе чланице) и још три, постојао је округли сто, углавном пун фондова, за којим је било довољно места за све. Ту је, наиме, свако од њих требало само да пружи руку и – узимао је колико му треба (рецимо, Грчка или Португалија). У другом  кругу, нашло се, пак, десет нових држава, које су селе у други ред. Те државе су, међутим, морале преко нечијег рамена да дођу до тих фондова. Преко чијег? Оног који хоће да лобира за њих (тако је Хрватска нашла Аустрију). А, када ми будемо улазили у ЕУ, бићемо у трећем кругу: два реда испред нас, руке кратке, а на столу све мање, односно фондова нема.

С тим у вези, рецимо, ипак, да није немогућно и да нас ЕУ прими, на основу политичке одлуке, иако неке техничке услове претходно не будемо задовољили. Уосталом, на такву могућност свакако указују примери и Румуније и Бугарске, које су по многим показатељима иза нас.