Пецони обара инфлацију

Српски статистичари ће на крају месеца слободно моћи да констатују да је забринутост за раст цена на мало, пре министара и креатора економске политике, показао контроверзни бизнисмен Предраг Ранковић Пецони. У коштац са инфлаторним притисцима власник уљара „Сунце“ и „Витал“ ухватио се тако што је на литар уља окачио нову, знатно нижу цену. Тако се ова основна животна намирница у самоуслугама сада може пазарити по цени од 113,5 до 118 динара за литар, уместо доскорашњих 145 динара.

Пецони је изгледа повукао ногу, па је и уљара „Цвет Баната“ посегла за снижењем, док старе цене још висе на флашама из фабрике „Дијамант“, која је у власништву хрватског тајкуна Ивице Тодорића. За то што се нашао међу борцима против инфлације контроверзни бизнисмен, кога бије глас да је почетни капитал акумулирао у Сурчину, може да захвали берићетној години. Сунцокрет је, судећи по извештајима са војвођанских ораница, ове године добро родио, па је и логично да уљари снизе цене. Истини за вољу, одавно није забележено оволико појефтињење, јер је литар ове јестиве течности ових дана за петину јефтинији него прошле недеље. Последње велико поскупљење било је у априлу, када је цена зејтина скочила за 17,1 одсто, да би у јулу уље поново поскупело за неколико динара.

Допринос Предрага Ранковића Пецонија стабилности цена може се изразити и у бројкама. Економисти кажу да постоји директна веза између појефтињења или поскупљења уља и инфлације. Рачуница показује да сваки пад цене зејтина од један одсто снижава укупну стопу инфлације за 0,006 процената. То значи да је Пецонијева антиинфлаторна политика тек малчице „окрњила“ инфлацију, тачније за 0,12 одсто. Ипак у „Инвеј“ групи, на чијем челу се налази овај бизнисмен, саопштавају да довољне количине сунцокретовог семена могу да гарантују стабилност цена.

Злобници ће рећи да је Пецони, осим на сировинама, уштедео и на зарадама својих радника, јер како упозоравају синдикалци, овај бизнисмен се није претргао кад су у питању радничка права. Тако су пре непуних годину дана радници сомборске уљаре „Сунце“ сваког јутра устајали у пет како би у вршачки „Витал“ стигли до осам сати, а с посла се враћали касно увече. Без обзира на то што су до посла и назад прелазили око 100 километара и радили двократно радно време, по закону, њиховом газди није могло ништа да се пребаци. Пецонија је чувала тачка један члана 173. Закона о раду, где се наводи да „запослени може да буде премештен у друго место рада ако је делатност послодавца такве природе да се рад обавља ван седишта, односно његовог организационог дела“. У тачки два предвиђена је могућност за премештај уколико је удаљеност од места у коме је запослен мања од 50 километара.

Иначе, под окриљем „Инвеј“ групе послује петнаестак фирми. На подужем списку Пецонијевих предузећа су: „Рубин“, „Витал“, „Ратар“, „Верат нет“, „Албус“, „Милан Благојевић“, „Монус“, Телевизија Кошава, Пекарска индустрија „Панчево“…

Према писању домаће штампе, са Јовицом Стефановићем Нинијем заједнички води фабрику кекса „Медела“ и фармацеутску кућу „Срболек“. У јавности се зна и то да је преко своје фирме „Сити порт“ постао власник Угоститељског предузећа „Стари град“ и тако се докопао ресторана „Лондон“, „Доњи град“, „Златни бокал“, кафане „Ташмајдан“, „Два бела голуба“, кафе-посластичарнице „Код коња“, хотела „Касина“ и „Парк“. Пецони, кажу, инвестира и у некретнине на неколико београдских локација.

-----------------------------------------------------------

Одустао од „Ласте“

Иако је „Инвеј“ група откупила тендерску документацију за куповину београдског ауто-превозника „Ласта“, Предраг Ранковић Пецони је, како незванично сазнајемо, дигао руке од те куповине. Из ове приче се повукао јер су услови на тендеру били неповољни, па његово предузеће неће доставити обавезујућу понуду иако је рок продужен до 10. септембра.