Грађане ЕУ највише брине како да плате рачуне

Половина потрошача у ЕУ брине да ли ће моћи да плати своје рачуне, а велика већина (чак 71 одсто) предузела је све мере како би смањила потрошњу електричне енергије код куће. Уз егзистенциjaлне проблеме већина испитаника се изјаснила да је забринута и за безбедност на интернету. Ово су подаци најновијег истраживања потрошачких навика у ЕУ, Исланду и Норвешкој за 2023. годину. Према овом извештају, 48 одсто испитаника је изјавило да је забринуто да ли ће бити у могућности да плати месечне рачуне, укључујући кредите и превоз до посла. Више од трећине је изјавило да је новац уштедело, а један од десет је приметио да му је због повећања камата повећана и рата кредита. Када је реч о рачунима, више од половине испитаника изјавило је да су као одговор на поскупљење струје променили навике, било да је реч о штедњи код куће, коришћењем јавних субвенција за мере енергетске ефикасности или променом превоза. Иако се већина изјашњава да се слаже са акцијама које се спроводе у борби против климатских промена, већина ипак није спремна да се одрекне неких ствари. Готово половина потрошача је изјавила да на њихове одлуке о куповини уопште није утицала брига о животној средини. То се посебно односи на куповину аутомобила. Потрошачи су у години за нама изгледа имали и много проблема приликом онлајн куповине, због чега је безбедност на интернету нешто о чему брину у 2023. години. Како продаја е-трговине расте из године у годину, истраживања показују да је све више примера непоштене пословне праксе и кршења права потрошача. Три најчешће пријављене праксе биле су лично циљано онлајн оглашавање (76 одсто), скривено оглашавање у резултатима претраживања (75 процената) и неискрене рецензије потрошача (69 одсто). Када је реч о оглашавању, већину брине употреба и даље трговање личним подацима. Изменама Закона о заштити потрошача и у нашој земљи је предвиђено да убудуће неће бити могуће оглашавање телефоном, факсом или електронском поштом без претходног пристанка потрошача. То значи да грађани више неће добијати позиве људи који желе да им продају нешто, уколико они претходно нису пристали да телефоном добијају трговачке понуде. Према важећим прописима, а ова одредба би требало да почне да се примењује најкасније у септембру ове године, од оператера ће моћи да траже да их стави на листу„не зови”. Оператер даље податке прослеђује надлежном министарству. Најважније је да трговац убудуће неће моћи да даје информације које су нетачне и да примењује непоштену пословну праксу, попут тога да купцу каже да нема право на рекламацију или да постоји рок за подношење приговора. Када је реч о проблемима који муче овдашње потрошаче, и ове године се списак примедби није много променио, мада је по броју приговора на самом врху незадовољство роком испоруке, док је ранијих година то био лош квалитет обуће.