Нови рат претраживача

У још једној, управо покренутој, офанзиви у борби са Мајкрософтом за примат у интернет-економији, Гугл има нови адут: сопствени програм за претраживање (browser), којим жели да преотме део тржишта доминантном „експлореру“ и све популарнијем „фајрфоксу“.

Гугл је већ постао синоним за проналажење жељених информација у бескрајном руднику Интернета, од чега је направио један од најуспешнијих бизниса овог столећа: тиме што, уз резултате претрага објављује и „циљане“ огласе – оне у складу са интересовањима онога ко је испред екрана – од оглашивача убире милијарде долара.

Али, за кориснике иначе бесплатне, ове услуге Гугла досад је било могуће користити само уз помоћ програма за претраживање, најчешће „интернет-експлорера“ из Мајкрософта који заузима 75 одсто тржишта, или „фајрфокса“ из непрофитне Мозила фондације на којем бесплатно раде програмери из целог света и чија популарност расте: најновију верзију која се појавила пре око два месеца само у једном дану преузело је осам милиона корисника.

„Фајрфокс“ је успео да освоји око 18 одсто тржишта, а у игри су још и „сафари“ из Епла, као и „опера“, претраживач програмера из Норвешке, који међутим имају тек понеки проценат следбеника.

Гугл је свој претраживач назвао „хром“ (Chrome), и према опису карактеристика – предочених иначе на необичан начин, у оквиру онлајн књиге-стрипа – он треба да омогући лакшу, бржу и безбеднију навигацију кроз глобалну информатичку аутостраду, а поготово да буде ефикаснији у обради савремених мултимедијалних садржаја.

Подстрек за улазак и у ову област по свој прилици је вртоглави узлет „фајрфокса“, који је, ако ништа друго, показао да корисници желе алтернативне алате за експлоатацију Интернет садржаја. Због тога што је његов претраживач долазио уз оперативни систем, дакле уз сваки купљени компјутер, Мајкрософт је у тој области имао велику предност, што му је крајем деведесетих, у чувеном „рату броузера“, омогућило да елиминише главног конкурента, претраживач „нетскејп“.

Мајкрософт је иначе прошле недеље у оптицај пустио завршну пробну („бета“) верзију осмог издања „експлорера“, чији је главни адут такозвано приватно претраживање, које кориснике треба да заштити од остављања трагова о својим интересовањима на сајтовима које посећује, као и да у исто време Гугл онемогући да идентификацијом склоности оних који претражују, испред њихових очију, поставља и огласе својих клијената.

С обзиром на то да долази из реномираног бренда, „хром“ би могао брзо да привуче значајан број корисника и постане прави изазивач, поготово ако се има у виду чињеница да Мајкрософт с великим мукама настоји да осмисли праву стратегију у околностима када персонални рачунари у све већој мери почињу да користе интернет-програме за обављање послова за које је донедавно био неопходан „софтер из кутије“, углавном онај из Мајкрософта („офис“ пре свега).

То је био разлог овогодишњег неуспелог покушаја да преузме Јаху, такође једног од значајних играча интернет-економије, који је такође на удару Гугла.

Претраживач данас има улогу „врата“ кроз која се излази на Интернет, али не више само уз помоћ рачунара, већ и мобилних телефона. Најновији потез Гугла зато указује и на његову намеру да контролише све релевантне тачке интернет-економије, укључујући и њену главну капију.