Црна Гора за 17 дана добила готово 1.500 нових бирача, више ће бити гласача него грађана

То што је Црна Гора за врло кратко време добила готово 1.500 нових бирача представља значајан раст за тако кратак период, и то треба да буде предмет посебне анализе јер је у најави ситуација у којој ће број гласача превазићи број становника државе. Тако саговорници „Вијести” коментаришу пораст броја бирача у односу на стање у бирачком списку који је 8. марта закључен за председничке изборе.

У новом списку је 543.599 бирача, а у оном по ком је 19. марта одржан први круг избора за шефа државе 542.154.

Члан Државне изборне комисије (ДИК) и сарадник на програмима у Центру за грађанско образовање (ЦГО) Дамир Суљевић, рекао је да за пораст броја бирача могу бити одговорна највише два фактора.

Први, како објашњава, може бити тај да број бирача који су то право стекли испуњавањем услова у погледу пунолетства, држављанства и најмање две године пребивалишта у Црној Гори, у већој мери прелази број бирача који су то право изгубили смрћу или губитком једног од два услова - држављанства или пребивалишта.

Друга, како каже Суљевић, врло вероватнија ситуација, а имајући у виду демографске трендове који не говоре у прилог првој, је да правовремено из спискова нису брисана она лица која су то право губила смрћу или исељењем из Црне Горе.

„На тај начин је дошло до нагомилавања бирача, па сад имамо у најави сцену у којој ће број бирача превазићи број грађана. Попис становништва, оног тренутка кад буде спроведен, показаће ажуриране бројке на принципу којих ће се јасно оценити квалитет евиденција МУП-а”, истиче он.

Према подацима МУП-а, број бирача за мање од три недеље највише је порастао у Подгорици (408), Никшићу (143), Бијелом Пољу (125) и Рожајама (112).

Из Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) су саопштили да раст броја бирача представља „врло значајно повећање за тако кратак временски период”, и да то треба да буде предмет посебне анализе.

„Међутим, како посматрачке мисије, а тиме ни ЦеМИ, нису као ранијих година укључене у координационо тело МУП-а које је надлежно за организацију и координацију обавеза те институције током избора, немамо директан увид у регистре из којих се ови подаци преузимају. Ми ћемо, у сваком случају, анализирати могуће разлоге овако високог повећања уписаних бирача, што је нетипично висок број у односу на раније периоде, и након избора обавестити јавност о нашим налазима”, наглашавају из ЦеМИ-ја.

Осим тога, додају, не постоји довољно развијен систем за утврђивање броја црногорских држављана који истовремено имају држављанство друге земље, нити провере да ли је двојно држављанство стечено на законит начин. Све то, према њиховим речима, за резултат има константно повећање броја бирача.

Из ЦеМИ-ја објашњавају да је од обнове државне независности 2006. године, за готово 13 одсто порастао број бирача у односу на број пунолетних грађана.

Наводе да, имајући у виду да је према подацима Монстата у држави 618 хиљада становника, испада да је број бирача у односу на број становника чак 88 одсто.

„Та огромна несразмера између броја бирача и броја становника, који су се готово изједначили, указује да бирачки списак није тачан, нити ажуриран. Европски стандард је да тај однос буде 70 одсто”, подвлаче из ЦеМИ-ја.

Поводом више навода у медијима, у којима се наводи да је у кратком року дошло до значајног повећања броја бирача у бирачком списку, МУП је саопштио да је повећање броја бирача у бирачком списку за превремене изборе за посланике у Скупштини у односу на број бирача у бирачком списку за председничке изборе, последица уписа у бирачки списак, а након доношења одлуке о расписивању избора, свих бирача који бирачко право стицањем пунолетства, односно стицањем две године пребивалишта у Црној Гори, стичу у периоду од дана расписивања до дана одржавања избора, као и на дан одржавања 11. јуна 2023. године.