Убрзано топљење антарктичког леда успориће светске токове океана

СИНГАПУР – Убрзано топљење антарктичког леда драматично успорава проток воде кроз светске океане и могло би да има катастрофалан утицај на светску климу, морски ланац исхране, па чак и стабилност ледених полица, показало је истраживање које је објављено данас у часопису „Нејчер”

„Преокренута циркулација океана, вођена кретањем гушће воде према морском дну, помаже у испоруци топлоте, угљеника, кисеоника и виталних хранљивих материја широм света”, наводи се у истраживању.

Међутим, доток воде дубоког океана са Антарктика могао би да опадне за 40 одсто до 2050. године, наводи се у студији, преноси Ројтерс.

„Запањујуће је видети да се то догађа тако брзо”, рекао је Алан Микс, палеоклиматолог са Универзитета Орегон Стејт и коаутор најновије процене Међувладиног панела о климатским променама, који није био укључен у студију.

Како температуре расту, слатка вода из леда, који се топи на Антарктику, улази у океан, снижавајући салинитет и густину површинске воде и смањујући тај силазни ток ка морском дну.

Научници су се ослањали на око 35 милиона рачунарских сати током две године да би покренули низ модела и симулација до средине овог века, откривши да би дубоководна циркулација на Антарктику могла да ослаби двоструко већом брзином опадања него у северном Атлантику.

„У питању су огромне количине воде и они делови океана који су дуго били стабилни”, рекао је коаутор студије Метју Ингланд, океанограф са Универзитета Новог Јужног Велса.

Он је додао да утицај отопљене воде на глобалну циркулацију океана још није укључен у сложене моделе који се користе да опишу будућа сценарија климатских промена, али ће бити значајан.

Коаутор друге студије Стив Ринтул истакао је да „превртање” океана омогућава хранљивим материјама да се уздигну са дна, а Јужни океан подржава око три четвртине глобалне производње фитопланктона, основу ланца исхране.

„Ако успоримо потонуће у близини Антарктика, успоравамо целу циркулацију и тако смањујемо количину хранљивих материја које се враћају из дубоког океана назад на површину”, рекао је Ринтул, сарадник у Аустралијском комонвелту за научна и индустријска истраживања.

Налази студије такође сугеришу да океан не би могао да апсорбује толико угљен-диоксида, јер његови горњи слојеви постају слојевитији, остављајући више ЦО2 у атмосфери.

Студија је показала да ће се продор топле воде у западни антарктички ледени појас повећати, али није разматрано како би то могло да створи ефекат повратне информације и да изазове још више топљења, преноси Танјуг.