Русија незадовољна ставом Европе

Специјално за „Политику“
Москва, 3. септембра – Иако садржи осуду Русије за „неприхватљиву и диспропорционалну војну акцију” на територији Грузије и позива је да повуче своју војску са територије бивше совјетске републике и смањи број својих мировњака у Јужној Осетији и Абхазији, резолуција коју је данас донео Европски парламент је први документ у коме се јасно говори о одговорности Грузије за напад на Јужну Осетију. У њему се, између осталог, каже да је у ноћи 8. августа „грузијска армија започела неочекивани артиљеријски напад на Цхинвали, после чега је уследила операција на земљи уз истовремено коришћење тенкова и наоружаних војника, с циљем да се успостави контрола над Јужном Осетијом”.

Европски парламент је позвао међународну групу експерата да испита чињенице које су биле узрок рата у Јужној Осетији и захтевао од Грузије да ратификује Римски споразум о међународном кривичном суду, а власти Грузије и Русије да сарађују с тим судом како би се пронашли и предали међународним правосудним органима кривци за напад на цивиле током грузијско-јужноосетинског рата. Као и на ванредном самиту ЕУ, одбачени су сви предлози за доношење „казнених” мера против Русије. Незадовољство таквом реакцијом светске јавности Русија је изразила саопштењем које је Министарство иностраних послова објавило поводом декларације донете на ванредном заседању Европске уније, у коме се између осталог каже: „Не можемо да се сложимо с низом пристрасних констатација на адресу Русије, које су садржане у закључној декларацији самита, укључујући и тезу о непропорционалности наше реакције на агресију Грузије”.

Посебно се истиче да „поступцима Грузије није дата адекватна оцена исто као ни поступцима оних који су достављали оружје у Грузију, нарушавајући тако правила ОЕБС-а и Европске уније”.

Руски МИП је изразио жаљење „због практичних закључака самита ЕУ да стави под знак питања преговоре о новом споразуму о партнерству, мада су за последње две године у Москви већ навикли на постављање вештачких препрека на путу за доношење тог документа”.

Руско министарство истиче да је и даље остало довољно могућности за развој сарадње Русије са европским земљама у најразличитијим областима и наглашава да читав комплекс партнерства не сме бити талац разилажења у мишљењима по овом или оном питању. Русија је „спремна на конструктивну, равноправну сарадњу и наставак дијалога о свим темама, укључујући и оне око којих се ставови не подударају. Тако и треба да буде међу партнерима”, закључује се у тексту у коме се посебно истиче да Русија строго поштује постигнути договор, са шест тачака, који су направили Медведев и Саркози и да је испунила све своје обавезе по том споразуму.

Стиче се утисак да критике, па чак и претње неких западних политичара не постижу жељени ефекат. Напротив, Русија само одлучније показује да нема намеру да било шта мења у свом понашању. Председник и премијер су последњих дана дали неколико веома оштрих изјава на рачун Европе и Сједињених Држава. Путин је директно оптужио Америку за провоцирање сукоба на територији Јужне Осетије, а Европу да ради по налогу Беле куће.

Дмитриј Медведев је у интервјуу италијанској телевизији РАИ изјавио да је за Русију постојећи режим у Грузији „банкротирао”. „Председник Сакашвили за нас не постоји. Он је политички леш.”

И док је Запад на речима далеко оштрији него на делу, Русија која је добила прилику да у западним медијима представи своју тачку гледишта све то прати и практичним активностима за обезбеђивање својих интереса у централној Азији, чиме ставља до знања својим западним партнерима да за њу постоји алтернатива. За неколико дана председник Медведев и премијер Путин срели су се са представницима великог броја азијских земаља и закључили неколико гасних аранжмана, споразума о продаји оружја, о војној и свакој другој сарадњи...

Јуче је у Ташкенту направљен прелиминарни уговор о куповини узбечког гаса по ценама везаним за светске цене нафте, а говори се и о изградњи још једног гасовода кроз Узбекистан, за транспорт гаса из Туркменије у Русију. То је одговор на покушаје Запада да туркменски гас транспортује гасоводима који би заобилазили Русију. С обзиром на то да готово сав гас који се извози из Узбекистана, Туркменије и Казахстана откупљује „Гаспром” и транспортује га даље, уколико се остваре планови о изградњи тог гасовода, паралелни, западни, неће имати шта да транспортује.

Љубинка Милинчић

---------------------------------------------

Редакција часописа „Венити фер” прогласила је ових дана Владимира Путина за најутицајнијег човека године. Свој избор редакција је објаснила чињеницом „да господин Путин остаје фактички лидер највеће земље света. Његов рејтинг износи 80 процената захваљујући томе што је препородио руску економију, као и због тога што су његовим напорима обновљене оружане снаге, национални понос и глобална улога земље”.