Битка за опстанак светиње или протеривање руских шпијуна

Стотине верника из читаве Украјине слиле су се јуче у Кијевско-печерску лавру. Дошли су да подрже монахе одлучне у намери да се не иселе из манастира, упркос налогу власти у Кијеву да напусте ову православну светињу јер им јуче истекао уговор о закупу. Игуман Кијевско-печерске лавре митрополит Павел поручио је да компромиса око манастира не може бити и да ће се братство борити до краја јер је закон на његовој страни. Како је додао, раскид уговора једнострано није могућ, већ је неопходна одлука суда.

„Имамо дугорочни уговор који се не сме раскинути у ратно време”, рекао је игуман за лист „Украјинска правда”.

Дешавања у вези с Кијевско-печерском лавром само су формална, а суштински су политичке природе. Наиме, Национални историјски споменик „Кијевско-печерска лавра”, у чијем власништву је манастирски комплекс, искористио је један документ – уговор о закупу који је манастир потписао на десет година – као правни разлог за протеривање монаштва, а сами тим и слабљење Украјинске православне цркве, везане за Московску патријаршију. Званични Кијев верује да су монаси, као и свештенство Украјинске православне цркве, само испостава непријатељске земље Русије на њиховој територији.

За званични Кијев једина легална и легитимна црква је Православна црква Украјине, којој је 2019. године васељенски патријарх Вартоломеј дао аутокефалност, односно црквену независност, уз велико противљење Московске патријаршије.

Да је и сам близак одлуци Кијева у вези с Лавром, патријарх Вартоломеј је потврдио ових дана, заоштравајући свој став према Московској патријаршији. Како је рекао у Вилњусу, Руска православна црква дели одговорност за сукоб у Украјини.

„Црква и државни врх у Русији сарађивали су у злочину агресије и делили одговорност за настале злочине, попут шокантне отмице украјинске деце”, рекао је Вартоломеј у главном граду Литваније, додајући да Кремљ користи цркву као „инструмент за своје стратешке циљеве”.

Председник Центра за заштиту хришћанског идентитета Диогенис Валаванидис каже за „Политику” да су дешавања у вези с Кијевско-печерском лавром тема која задире у саме темеље јединства православне цркве уопште, јер је Лавра руски Јерусалим, од пресудне важности за цело православље.

„Овде је реч о државном насиљу према једној аутокефалној православној цркви. Украјинска православна црква је под јурисдикцијом Московске патријаршије дуже од три стотине година. Још 1686. године васељенски патријарх Дионисије Четврти специјалним декретом је замолио Московску патријаршију да управља Кијевском митрополијом, јер су Цариградска патријаршија и цела Византија имале у то време озбиљне егзистенцијалне проблеме с Отоманским царством. Ово што је сада урађено јесте неканонски чин и, рекао бих, злодело Васељенског патријарха, који је то учинио под утицајем западних политичких и обавештајних центара моћи”, сматра Валаванидис, који се и сам два пута обраћао патријарху Вартоломеју да спречи насиље над Лавром.

То што је формални разлог искоришћен за протеривање монаха – због истека уговора – каже он, исто је оно што је у Црној Гори желео да уради Мило Ђукановић кад је намеравао да целокупну црквену имовину стави под државну капу.

„Црква је у свим земљама света власник свог простора и манастирског земљишта на којем се налази. Очигледно је намера да се смањи јурисдикција Руске православне цркве, која је ослонац православља у свету, тако што ће јој се сада одузети надлежност над кијевском митрополијом у Украјини. Слично се планира и у Литванији, где васељенски патријарх исто делује, као и у Естонији”, објашњава Валаванидис.

Иако је за званични Кијев Украјинска православна црква продужена рука Москве, њен поглавар, митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије, апеловао је по избијању сукоба на председника Русије Владимира Путина да одмах заустави братоубилачки рат.

„Бранећи суверенитет и интегритет Украјине, апелујемо на председника Русије и тражимо да се одмах заустави братоубилачки рат. Украјински и руски народ изашли су из Дњепарске крстионице, а рат између ових народа јесте понављање греха Каина, који је из зависти убио рођеног брата. Такав рат не оправдавају ни Бог ни људи”, рекао је Онуфрије.

Међутим, у новембру 2022. године појавио се снимак молитве у Лаври, где су се верници молили за Русију. Монаси су касније тврдили да је то лажни снимак. Украјинска православна црква од прошле године је на мети Службе безбедности Украјине, која је у више наврата вршила претресе у разним зградама које припадају УПЦ, укључујући и Лавру.

Сврха тих мера, како су рекли у Служби безбедности, јесте да се провери да ли су просторије епархије коришћене као „ћелије руског света”, да ли се у просторијама УПЦ скривају грађани државе агресора или чувају забрањени предмети, као што су оружје и експлозив. Против неколико десетина свештеника воде се кривични поступци и они се сумњиче да су „класични агенти за прикупљање детаљних информација или обични извиђачи при артиљеријским јединицама који надгледају и коригују артиљеријску паљбу у мантијама”.

Оно од чега се страхује јесте насилно исељавање монаха. Тренутно их је у Лаври две стотине. Манастир је права ризница вредних икона, а у њему су похрањене и мошти 140 светитеља. Како је јуче пренео бриселски „Политико”, монаси су из предострожности почели да односе поједине реликвије ван манастирских зидина.