Корона није прошлост

На нашу срећу, еволуција САРС-КоВ-2 последњих годину дана није се одвијала у правцу стварања вирулентнијих варијанти или варијанти потпуно отпорних на све претходне видове стицања имунитета. Због тога, као и развијених механизама дијагностике и лечења ковида 19, напуштена је иницијална идеја о могућности потпуног заустављања трансмисије вируса. Она је заправо у овом тренутку и немогућа. С друге стране, тренутни еволутивни облик вируса још омогућава доступним видовима имунизације да ефикасно спрече тешку клиничку слику и смртни исход. Зато је за све оне с угроженим капацитетом имунске одбране од било које инфекције, па и САРС-КоВ-2, важно да буду заштићени, нагласила је у разговору за „Политику” професор др Ана Банко, вирусолог Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Многи ипак сматрају да је корона прошлост и да више нема потребе за вакцинисањем. Какав је ваш став?

Корона није прошлост, то видимо према свим доступним подацима на светском нивоу, али и у нашој земљи. Само јуче у Србији је регистровано 910 случајева ковида 19. Међутим, чињенице су такође да је вирус еволуирао у мање вирулентне, а лакше преносиве субваријанте. То значи да здрава, имунокомпетентна популација, која је претходно вакцинисана (с природним контактом с вирусом или без њега), није група којој се тренутно препоручује даља имунизација. Насупрот њој, постоје групе оних којима здравствено стање онемогућава адекватну борбу против било које инфекције, па и САРС-КоВ-2. Таквим пацијентима вакцина је препоручена у циљу избегавања тешке клиничке слике, смртног исхода и компликовања примарне болести.

За које групе становништва и пацијената се сматра да је неопходно да се што пре вакцинишу?

Вакцинација се препоручује старијој популацији, затим људима с придруженим обољењима која их доводе у високи ризик од тешких компликација инфекције и, коначно, свим пацијентима с примарним или стеченим имуносупримираним стањима. Како вакцина више нема улогу у спречавању трансмисије, већ тешких компликација и смртног исхода, овим пацијентима она заиста може пружити значајан бенефит здрављу.

Колико штити бивалентна вакцина која је на располагању грађанима Србије у домовима здравља? И ко може да је добије?

Ову вакцину, као и претходне, може да добије свако ко то жели, а да нема контраиндикације које су заједничке за све дозе вакцине против САРС-КоВ-2 инфекције. Услов је, међутим, претходна имунизација моновалентним вакцинама, јер је бивалентна вакцина предвиђена само као „бустер” за претходно вакцинисану популацију. Заштита такође траје слично оној након претходно примењених доза, а у зависности је и од даље еволуције и измене вируса. Три до шест месеци је минимум трајања заштите. Њена дужина директно зависи и од нивоа заштите које је индивидуа имала у тренутку примања бивалентне вакцине.

Колико су заштићени људи који су, на пример, пре годину и по добили последњу дозу вакцине?

За циркулишућу омикрон варијанту најефикаснији имунитет је тзв. хибридни. Подразумева три дозе вакцине и прележану омикрон инфекцију. Сигурно је да и након времена које помињете не можемо искључити известан ниво заштите. Уосталом, верујемо да је масовна прокуженост становништва на глобалном нивоу један од разлога тренутне еволуције вируса у правцу форми мање опасних по наше здравље.

Како тумачите мишљења појединаца да је вакцина одговорна за покретање неких аутоимуних болести?

На основу ретко регистрованих појава аутоимуних процеса у периоду након вакцинације још не можемо са сигурношћу да донесемо дефинитивне закључке. Зато се спроводе истраживања могућих механизама којима се развој аутоимуних процеса може објаснити и повезати с вакцинацијом. Позитивно и најважније за пацијенте јесте да је већина до сада регистрованих аутоимуних процеса након вакцинације краткотрајна и с позитивним одговором на примењену стероидну или имуномодулаторну терапију.