Korona nije prošlost

Na našu sreću, evolucija SARS-KoV-2 poslednjih godinu dana nije se odvijala u pravcu stvaranja virulentnijih varijanti ili varijanti potpuno otpornih na sve prethodne vidove sticanja imuniteta. Zbog toga, kao i razvijenih mehanizama dijagnostike i lečenja kovida 19, napuštena je inicijalna ideja o mogućnosti potpunog zaustavljanja transmisije virusa. Ona je zapravo u ovom trenutku i nemoguća. S druge strane, trenutni evolutivni oblik virusa još omogućava dostupnim vidovima imunizacije da efikasno spreče tešku kliničku sliku i smrtni ishod. Zato je za sve one s ugroženim kapacitetom imunske odbrane od bilo koje infekcije, pa i SARS-KoV-2, važno da budu zaštićeni, naglasila je u razgovoru za „Politiku” profesor dr Ana Banko, virusolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Mnogi ipak smatraju da je korona prošlost i da više nema potrebe za vakcinisanjem. Kakav je vaš stav?

Korona nije prošlost, to vidimo prema svim dostupnim podacima na svetskom nivou, ali i u našoj zemlji. Samo juče u Srbiji je registrovano 910 slučajeva kovida 19. Međutim, činjenice su takođe da je virus evoluirao u manje virulentne, a lakše prenosive subvarijante. To znači da zdrava, imunokompetentna populacija, koja je prethodno vakcinisana (s prirodnim kontaktom s virusom ili bez njega), nije grupa kojoj se trenutno preporučuje dalja imunizacija. Nasuprot njoj, postoje grupe onih kojima zdravstveno stanje onemogućava adekvatnu borbu protiv bilo koje infekcije, pa i SARS-KoV-2. Takvim pacijentima vakcina je preporučena u cilju izbegavanja teške kliničke slike, smrtnog ishoda i komplikovanja primarne bolesti.

Za koje grupe stanovništva i pacijenata se smatra da je neophodno da se što pre vakcinišu?

Vakcinacija se preporučuje starijoj populaciji, zatim ljudima s pridruženim oboljenjima koja ih dovode u visoki rizik od teških komplikacija infekcije i, konačno, svim pacijentima s primarnim ili stečenim imunosuprimiranim stanjima. Kako vakcina više nema ulogu u sprečavanju transmisije, već teških komplikacija i smrtnog ishoda, ovim pacijentima ona zaista može pružiti značajan benefit zdravlju.

Koliko štiti bivalentna vakcina koja je na raspolaganju građanima Srbije u domovima zdravlja? I ko može da je dobije?

Ovu vakcinu, kao i prethodne, može da dobije svako ko to želi, a da nema kontraindikacije koje su zajedničke za sve doze vakcine protiv SARS-KoV-2 infekcije. Uslov je, međutim, prethodna imunizacija monovalentnim vakcinama, jer je bivalentna vakcina predviđena samo kao „buster” za prethodno vakcinisanu populaciju. Zaštita takođe traje slično onoj nakon prethodno primenjenih doza, a u zavisnosti je i od dalje evolucije i izmene virusa. Tri do šest meseci je minimum trajanja zaštite. Njena dužina direktno zavisi i od nivoa zaštite koje je individua imala u trenutku primanja bivalentne vakcine.

Koliko su zaštićeni ljudi koji su, na primer, pre godinu i po dobili poslednju dozu vakcine?

Za cirkulišuću omikron varijantu najefikasniji imunitet je tzv. hibridni. Podrazumeva tri doze vakcine i preležanu omikron infekciju. Sigurno je da i nakon vremena koje pominjete ne možemo isključiti izvestan nivo zaštite. Uostalom, verujemo da je masovna prokuženost stanovništva na globalnom nivou jedan od razloga trenutne evolucije virusa u pravcu formi manje opasnih po naše zdravlje.

Kako tumačite mišljenja pojedinaca da je vakcina odgovorna za pokretanje nekih autoimunih bolesti?

Na osnovu retko registrovanih pojava autoimunih procesa u periodu nakon vakcinacije još ne možemo sa sigurnošću da donesemo definitivne zaključke. Zato se sprovode istraživanja mogućih mehanizama kojima se razvoj autoimunih procesa može objasniti i povezati s vakcinacijom. Pozitivno i najvažnije za pacijente jeste da je većina do sada registrovanih autoimunih procesa nakon vakcinacije kratkotrajna i s pozitivnim odgovorom na primenjenu steroidnu ili imunomodulatornu terapiju.